ШТА ЧИТАТИ? Покровитељи и патријарси. Регионални владари и чан монаси током Пет династија и Десет краљевстава

Patrons and Patriarchs. Regional Rulers and Chan Monks During the Five Dynasties and Ten Kingdoms, By: Benjamin Brose, Series: Studies in East Asian Buddhism, 264 Pages, Hardcover, Published By: University of Hawaii Press, Published: August 2015

Теза књиге: Покровитељство као кључ успеха

Књига "Покровитељи и патријарси" од Бенџамина Броуза бави се питањем зашто је чан/зен будизам постао један од најистакнутијих облика будизма у Источној Азији. Броуз оспорава традиционална објашњења која наглашавају доктринарне или медитативне аспекте чана. Уместо тога, он тврди да се успон чана, посебно у 10. веку, може објаснити његовом способношћу да се прилагоди и искористи локалне мреже патроната у ратом разореној јужној Кини, током периода Десет краљевстава. Према његовој тези, чанске линије су стекле превласт не због својих идеја, већ зато што су њихови представници успели да успоставе блиске везе са локалним владајућим клановима, чиме су обезбедили материјалну подршку и институционалну легитимност.

Социолошки и историјски увиди

Броуз дефинише чан као припадност духовним генеалогијама, а не као антиномијски покрет или медитативну праксу. Он прати успон утицајних монашких мрежа, попут оних које потичу од Сјуефенга Јицуна и Сјуаншаа Шибеиа, које су напредовале под покровитељством владајућих династија Мин, Јужни Танг и Вујуе. Његово истраживање показује да су чански монаси често бирани за високе положаје у манастирима првенствено због свог „породичног имена“, односно припадности одређеној дарма лози. Овај социолошки аспект је био кључан за њихов успех. Књига такође доводи у питање уверење да је прогон будиста у 9. веку уништио „схоластички“ будизам, тврдећи да је он само отворио пут за појаву нових прилика за манастирске мреже попут чана.

Питања и закључци

Иако Броузово истраживање наглашава значај патроната и генеалогије, оно отвара важна питања о природи чанске линије. Једно од централних питања је да ли је припадност чанској лози била резултат заслуга или једноставно последица породичних веза. Броуз указује на парадокс: док се кинеско друштво у целини кретало ка меритократији, будистички системи власти су се кретали у супротном смеру, ка аристократском моделу. Књига наводи на размишљање о томе у којој мери је позиција у чанској линији била узрок или последица нечије моћи. Броузова студија пружа одличну основу за даље размишљање о томе како је дарма лоза функционисала у кинеским друштвеним мрежама и како су динамика покровитељства обликовале чан будизам какав данас познајемо.