О учењу Жана Калвина
Жан Калвин, најутицајнији реформаторски теолог 16. века, често је погрешно представљен. Упркос популарним веровањима, он није заговарао теократију нити се залагао за верске ратове. Напротив, одбацивао је идеју да свештенство има директну грађанску власт, заговарајући поделу власти на духовну и грађанску, што је познато као доктрина две сфере. За свештенике је сматрао да треба да проповедају Бога, а за владаре да кажњавају зло и воде рат против непријатеља. Калвин је такође веровао да је најбољи облик владавине република, јер омогућава људима да сами бирају своје вође.
Одбацивање верских ратова
Калвин се снажно успротивио концепту верског рата, који је називао „беспоштедним и неселективним покољем“ без обзира на узраст или пол. Он је оспоравао праксу убијања заробљеника и цивила, позивајући се на Августиново учење. Иако су неки његови следбеници, попут пуританаца у Енглеском грађанском рату, практиковали верске ратове, Калвин је сматрао да је то одступање од праведних ограничења рата.
Наставак традиције праведног рата
Калвиново учење о рату било је утемељено у средњовековној традицији праведног рата, коју је развио Августин из Хипона. Он је усвојио три главна критеријума: правична власт, праведан повод и праведна намера. Потврдио је да само грађанска власт има право да објави рат, и то само у случају да је већ почињена неправда. Циљ ратовања, према Калвину, увек треба да буде постизање мира, а не освета или освајање. Поред Августинових критеријума, Калвин је додао и четврти: рат мора бити последње средство.
Отпор тиранији
Један од најважнијих аспеката Калвиновог учења о рату јесте његова доктрина о парламентарном отпору тиранији. Он је подржао идеју да „народни магистрати“ – попут оних у европским парламентарним телима – имају право да се одупру тиранском монарху. Ови представници народа су постављени да би заштитили обичан народ и могли су, ако је потребно, да узму оружје у руке.
Утицај на Америчку револуцију
Калвиново учење о отпору тиранији имало је значајан утицај на Америчку револуцију. Други континентални конгрес, који су чинили представници колонија, инспирисао се овом доктрином како би пружио теолошко и морално оправдање за оружани отпор британској тиранији. На тај начин, Калвиново учење је пружило легитимитет за борбу за слободу и правду у име народа.
0 Коментари