Живот и рана каријера
Тор Андре (1885–1946) био је историчар религије и бискуп Шведске цркве. Рођен је у протестантској свештеничкој породици. Након студија хуманистичких наука и теологије у Упсали, постао је свештеник 1909. године. Његов ментор, Натан Седерблом, подстакао га је да проучава ислам и исламску религију. Андре је био заинтересован за психологију религије и на тој основи је започео истраживање о реакцији пророка Мухамеда на божански позив.
Главна дела и теолошка уверења
Андреова прва значајна књига, Die person Muhammeds in lehre und glauben seiner gemeinde (1918), детаљно је анализирала развој поштовања према Мухамеду у исламској побожности и мистицизму. Ово дело, које се и данас сматра значајним, показало је како је Мухамед из „слуге коме је дошло откровење“ прерастао у „савршеног човека“. Андре је сматрао хришћанство најсавршенијом религијом, што је, према његовим речима, било питање личног искуства, а не научне методологије.
Академска каријера
Године 1923, Андре је постао предавач историје религија на Универзитету у Стокхолму, где је истраживао психологију мистичног искуства. Његово дело Der Ursprung des Islams und das Christentum (1926) бави се утицајем сиријског хришћанства на рани ислам, што је била једна од његових омиљених тема. Као професор у Упсали од 1929. године, објавио је једно од својих најпознатијих дела, Muhammed: Hans liv och hans tro (1930), које се и данас сматра стандардним делом због свог психолошког приступа пророку.
Политички и црквени ангажман
Године 1936, Андре је на кратко био министар црквених послова у шведској влади, а затим је изабран за бискупа у својој родној провинцији Линћепингу, где је провео последњих девет година свог живота. Упркос дубокој везаности за хришћанску веру, успео је да цени друге религије, посебно ислам, указујући на постојање концепта божанске милости и у исламу, идеје коју је преузео од свог ментора Седерблома.
Наслеђе
Андреова дела, укључујући постхумно објављену књигу I myrtenträdga˚rden (1947), одликује дубоко разумевање извора и психолошких корена религијског искуства, као и поштовање према личности верника. Његови најзначајнији доприноси су проучавање ислама, посебно духовне улоге пророка Мухамеда, и посвећеност Шведској цркви. Такође је проучавао проблем бесмртности, верујући да вечни живот не може бити статичан, већ да мора подразумевати стални развој духа.
0 Коментари