Биографија и црквена каријера
Отац схоластике, Свети Анселм, био је истакнути теолог и филозоф из 11. века. Познат је по свом онтолошком доказу за постојање Бога и по својој улози у споровима са енглеским краљевима, посебно у борби за права Цркве. Анселм је рођен око 1033. године у богатој породици у селу Аоста у северној Италији. Након мајчине смрти 1056. године, напустио је своје наследство и кренуо у потрагу за знањем. Ступио је у бенедиктински манастир Бек у Нормандији 1060. године. Када је његов учитељ, Ланфранк, постао опат, Анселм га је наследио на месту приора и учитеља. Постао је опат 1079. године, а касније, 1093. године, постао је надбискуп Кентерберија. Његов мандат је обележен сукобима са енглеским краљевима Вилијамом II и Хенријем I, који су га протерали из земље због његовог одбијања да призна њихово право на именовање свештенства.
Онтолошки доказ за постојање Бога
Најпознатији Анселмов допринос филозофији и теологији је његов онтолошки доказ за постојање Бога, представљен у делу Прослогион (Proslogion). Према Анселму, Бог је биће од кога се ништа веће не може замислити. Чак и „безбожник“ разуме овај појам. Пошто нешто што постоји и у мислима и у стварности је веће од нечега што постоји само у мислима, следи да биће од кога се ништа веће не може замислити мора да постоји и у стварности. У супротном, било би могуће замислити нешто веће, што би било контрадикторно. Иако је овај аргумент био предмет интензивних расправа, критикован од стране Томе Аквинског и Канта, а подржан од Декарта и Лајбница, и данас остаје један од најзначајнијих аргумената у историји филозофије.
Теолошки списи и учење
Анселм је своја дела писао на захтев монаха, са циљем да помогне разумевању вере и побожности. Његови списи су дубоко августиновски по духу и Боетијевски по логици, због чега се сматра „оцем схоластике“. У делу Монолог (Monologion) износи различите аргументе за постојање Бога, укључујући аргумент из степена савршенства, а у свом делу Зашто је Бог постао човек (Cur Deus Homo) пружа теорију искупљења, тврдећи да је Бог морао да се жртвује како би се грешно човечанство спасило.
Теорије и доприноси
Поред свог главног дела, Анселм је написао и друге значајне списе. У О истини (De veritate) анализира различите врсте истине, укључујући онтолошку, логичку и моралну. У О слободној вољи (De libero arbitrio) и О складу Божјег предознања, предодређења и милости са слободном вољом (De concordia praescientiae et praedestinationis et gratiae Dei cum libero arbitrio) објашњава да истинска слобода није могућност избора зла, већ могућност избора различитих врста добра. Његов рад је значајно утицао на развој теологије, јер је настојао да „разумним аргументима“ поткрепи закључке вере.
Наслеђе и канонизација
Анселм је преминуо 21. априла 1109. године. Канонизован је као светитељ, а папа Климент XI га је 1720. године прогласио учитељем Цркве. Његово наслеђе је трајно утицало на развој западног богословља и филозофије, посебно кроз његов покушај да покаже да се истине вере могу разумети и доказати разумом. Његово име остаје синоним за размишљање о највећем могућем бићу.
0 Коментари