Увод у мисао Алексиса де Токвила
Текст разматра мисао француског филозофа Алексиса де Токвила, посебно његов концепт демократског индивидуализма. Токвил, у свом главном делу „О демократији у Америци“, анализира улогу индивидуализма и једнакости у демократским друштвима. Према Токвилу, демократија, како је видео у Америци, представља друштво које гарантује индивидуална права и слободе, просперитет и стабилност, што је, по његовом мишљењу, суштина демократије.
Индивидуализам и разлика од егоизма
Токвил прави јасну разлику између индивидуализма и егоизма. Док је егоизам страствена и претерана љубав према себи, индивидуализам је смирен осећај који наводи грађанина да се изолује од масе и фокусира на своју породицу и ужи круг пријатеља. Токвил наглашава да су античке демократије биле део „аристократског времена“ где су владале вредности као што су част и хијерархија, док модерне демократије доносе нове вредности и понашања. За Токвила, ове промене су неизбежне и не треба им се супротстављати.
Демократија и једнакост услова
Једнакост услова је, по Токвилу, основни покретач демократије и њена кључна карактеристика. Токвил овај концепт не ограничава само на политички режим, већ га види као свеобухватни начин живота. Он сматра да је једнакост условила нови правац јавног мњења и законе, а такође је утицала и на цивилно друштво. Иако је Токвил сматрао неке неједнакости природним (нпр. између мушкараца и жена), каснији историјски развој је показао да су те неједнакости постале предмет политичких борби за еманципацију.
Токвил и модерно доба
Токвил такође у својој мисли разматра економске и технолошке димензије модерности, видећи у њима саставни део демократије. Он говори о „страсти за трговином“, тежњи ка просперитету и индивидуалним иновацијама, што су основни постулати модерног либерализма. Међутим, Токвил је био амбивалентан у свом ставу, плашећи се да би, након краја краљевског апсолутизма, могао наступити апсолутизам државе уз грађанску апатију.
Демократска криза и будућност
Текст закључује да савремена демократија, коју карактерише развој државе благостања и заштита људских права, представља највиши ниво људског развоја. Сматра се да будућност демократије лежи у усавршавању Токвиловог оквира, који се темељи на слободи појединца, заштити основних права и тежњи ка једнакости, уместо одбацивања индивидуализма.
0 Коментари