Зашто је слободно време важно за добар живот, према Аристотелу

Критика "друштва постигнућа"

Филозоф Бјунг-Чул Хан у књизи "Друштво изгарања" тврди да савремено друштво намеће императив постигнућа, претварајући нас у "предузетнике" који константно брендирају и продају себе. У таквом друштву, чак и слободно време постаје облик рада, често испуњен такмичарским духом и потребом за самопромоцијом, што доприноси исцрпљености и изгарању. Људи се осећају притиснутим да користе слободно време за објављивање фотографија са друштвених мрежа, попут спортских трка или скупих одмора, како би их видели породица, пријатељи и потенцијални послодавци.

Аристотелово схватање среће и развоја

Филозофија, а посебно она Аристотелова, може нам помоћи да се носимо са овим изазовима. У "Никомаховој етици", Аристотел каже да сви тражимо срећу, али да је често погрешно тражимо у задовољству, богатству, части и моћи. За њега, истинска срећа (евдемонија) лежи у етичком саморазвоју. То значи да морамо доносити разумне одлуке и развијати навике које ће нас, током времена, формирати у људе са врлинама као што су храброст, умереност и великодушност.

Слободно време као кључ саморазвоја

Аристотел наглашава да за етички саморазвој нема пречица. Потребно је време – слободно време које није посвећено самопромоцији. Он сматра да наше акције заправо мењају наше жеље, па добрим навикама, које су резултат поступног напредовања, постајемо бољи људи. Аристотел такође истиче да су за морални развој кључни добри пријатељи и ментори. Истинско слободно време, које није везано за императив постигнућа, јесте време за размишљање о приоритетима, неговање пријатељстава и одлучивање о томе какав живот желимо да живимо.

Евдемонија и избор у слободном времену

Евдемонија је Аристотелов термин за људско благостање и процват, а филозофи попут Џејн Харли и Танасиса Самараса сматрају да је слободно време неопходан предуслов за њено постизање. Аристотел нам поручује да, иако немамо увек контролу над спољним факторима као што су богатство и моћ, имамо контролу над најважнијом ствари: каквом ћемо особом постати. Слободно време је кључно јер нам даје могућност да одлучимо које ћемо навике развијати.

Преобликовање концепта слободног времена

Уместо да усвајамо формулу за добар живот коју намеће "друштво постигнућа", можемо да формирамо сопствену визију. Аристотел нам показује да имамо моћ да променимо не само своје понашање, већ и своје жеље и карактер. Без јасне визије, ризикујемо да се уплетемо у лоше навике које нас удаљавају од моралног развоја. Одлуке које доносимо у слободном времену могу нас или приближити евдемонији или нас одвести ка изгарању.