Дипломатски хладни рат између Француске и Алжира
Француска и Алжир су већ годину дана у дипломатском хладном рату, што је највећа криза у њиховим односима од 1962. године, када је Алжир стекао независност. Ови односи, који су одувек били оптерећени међусобним неповерењем, сада су под великим притиском. Симбол ове напетости је Чемс-Един Хафиз, ректор Велике џамије у Паризу, који је оптужен за двоструку игру. Лист „Либерасион“ га назива „алжирским тајним амбасадором“ у Француској, док га Алжирци сумњиче да ради за француске тајне службе и да симпатише Муслиманско братство.
Узроци ескалације сукоба
Непосредни повод за погоршање односа била је француска истрага о умешаности алжирског званичника у отмицу Амира Бухорса, утицајног инфлуенсера и критичара алжирског председника. Француска је протерала 12 алжирских дипломата, оптужујући их за шпијунажу, а Алжир је узвратио. Међутим, главни разлог за кризу вероватно лежи у писму председника Емануела Макрона мароканском краљу, у којем је подржао суверенитет Марока над Западном Сахаром. Овај потез, који је Алжир доживео као директну увреду, јер подржава покрет Сахрави Полисарио, довео је до повлачења алжирског амбасадора из Париза.
Несигурна ситуација и оптужбе
Од тада, Алжир је оптужио Француску за дестабилизацију земље путем њихове тајне службе (ДГСЕ). Са своје стране, Француска је претила смањењем броја виза за Алжирце, што је највећа имигрантска популација у земљи. Ситуација се додатно погоршала након што је француски фудбалски новинар Кристоф Глезе осуђен на седам година затвора у Алжиру због оптужби за „подржавање тероризма“, након што је интервјуисао локалног фудбалског менаџера повезаног са покретом МАК. Упркос интервенцијама са француске стране, Алжир је одбио да га ослободи.
Историјски корени и економске дилеме
Комплексни однос између Француске и Алжира има дубоке историјске корене, који сежу до француске окупације и Алжирског рата за независност. Филозоф Андре Комт-Спонвил тврди да је Алжир „заробљен у својој неурози“ и постколонијалној фантазији „хистеричне освете“, уместо да се окрене модернизацији. Проблеми су првенствено економски, због чега се влада суочава са снажним противљењем покрета Хирак. У међувремену, Алжир покушава да се поново афирмише као регионални лидер, док га у економији престижу Мароко, Кина и Италија.
Макронови напори и геополитички значај
Геополитички улози су високи, посебно за Француску, која мора да одржи добре односе са Алжиром након повлачења из Буркине Фасо и Малија. Алжир је, са друге стране, важан међународни тампон против миграторних токова из подсахарске Африке. Макрон, у настојању да остави наслеђе светског државника и мировњака, покушава да се приближи арапском свету. Зато је Француска најавила да ће се придружити Шпанији, Ирској и Норвешкој у признању палестинске државе. Међутим, и поред свих Макронових напора, Алжир остаје „најоштрији трн“ у француској дипломатској страни.
0 Коментари