Почетак сукоба на Тајланду
Талас насиља на југу Тајланда започео је 4. јануара 2004. године, када су побуњеници, малезијски муслимани, напали војно складиште, што је резултирало проглашењем ванредног стања. Овај сукоб, иако има дубоке корене, изазвао је велику пажњу због напада на будистичке монахе, што је шокирало многе који будизам сматрају религијом мира. Новинари и истраживачи, који су у почетку истраживали улогу ислама у сукобу, нису узимали у обзир да и будисти, па чак и монаси, могу бити укључени у насиље. У провинцијама Патани, Јала и Наративат, где је већина становништва муслиманска, будисти су мањина и све се више осећају угроженим.
„Ратнички“ монаси и претња будизму
Услед све већег насиља, неки будисти на Тајланду верују да је њихова религија угрожена. Један монах из Бангкока, Пхра Апичарт Пунајанто, позвао је на освету, предложивши да се за сваког нападнутог будистичког монаха запали једна џамија. Неки монаси на југу Тајланда променили су своје дневне обичаје због страха од напада. Многи су престали да иду у јутарње обиласке за милостињу, а поједини су чак почели да спавају са оружјем. Чак су се појавиле гласине о тајној групи монаха који су у ствари обучени војници, што се показало као истина. Један такав монах-војник је изјавио да он и његове колеге остају и боре се да би заштитили будизам од, како он то види, „исламске инвазије“.
Заблуда о пацифистичком будизму
У западном свету, будизам се често погрешно доживљава као искључиво мирољубива и пацифистичка филозофија. Ово гледиште је формирано под утицајем популарних књига, медитације и активиста попут Далај Ламе и Тич Нат Хана, али игнорише дугу историју будистичког насиља. Такво схватање спречава разумевање стварних узрока насиља и чињенице да су будисти, као и припадници других религија, спремни да бране своју веру, чак и оружјем. Примери попут самоспаљивања вијетнамског монаха Тхич Куанг Дука 1963. године, који се погрешно тумачио као антиратни протест, а у ствари је био протест против прокатоличке политике, јасно показују да будисти имају своје политичке и верске агенде.
Будистички екстремизам у Мјанмару и на Шри Ланки
Насиље инспирисано будизмом није ограничено само на Тајланд. У Мјанмару, монах У Виратху, кога је часопис Тајм назвао „лицем будистичког терора“, води кампању против муслиманске мањине, посебно Рохинџа. Иако будисти чине 89% становништва Мјанмара, а муслимани само 4,3%, Виратху тврди да је будизам угрожен „исламизацијом Азије“. Сличне националистичке организације на Шри Ланки, попут Боду Бала Сена, такође су подстицале антимуслиманске немире и кампање против пословања са халал производима. И у Мјанмару и на Шри Ланки, ове групе имају значајан утицај и залажу се за насиље како би заштитиле своју религију.
Улога будистичких концепата у оправдању насиља
Будистичка веровања о цикличним временима и „Доба уништења“, у којем тренутно живимо, пружају контекст за разумевање овог насиља. Будисти сматрају да је смањење броја монаха и угроженост њихове доктрине знаци близине краја света. Како би успорили овај процес, неки будисти осећају обавезу да заштите „Три драгуља“ (Буду, Дарму и Сангу) од уништења, чак и насиљем. Овај осећај је сличан оном који је водио монахе у Кини у 6. веку, Тибету у 9. веку, или Јапану током Другог светског рата, који су веровали да се боре за очување будизма од сила зла и пропасти.
