Ирански Американци обележавају персијску Нову годину са мешавином туге и радости

Овогодишње обележавање Новруза, персијске Нове године, протиче у сенци трагичних догађаја и бруталног гушења демонстрација у Ирану, током којих је у јануару страдало на хиљаде људи. Иранска заједница у Сједињеним Државама, посебно у Лос Анђелесу и Њујорку, суочава се са дубоким болом и етичком дилемом како прославити празник који симболизује радост и обнову у тренутку опште жалости. Многе планиране свечаности и велике кућне забаве су отказане или замењене комеморативним скуповима и бдењима, где се уместо празничног шаренила носи црнина, а традиционални обичаји попут паљења ватри прилагођавају се одавању почасти жртвама режима.

Тензије су додатно ескалирале након заједничког напада америчких и израелских снага на Иран, у којем је убијен врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, што је довело до ширења сукоба у целом региону. За иранску дијаспору, овај Новруз није само питање очувања корена већ и суочавања са психолошким теретом рата и немогућношћу комуникације са породицама у домовини. Организације попут Иранско-америчке привредне коморе из Округа Оринџ преусмериле су своје ресурсе са прослава на пружање менталне подршке члановима заједнице који се боре са стресом, схватајући да елиминација појединачних фигура режима не решава суштинске проблеме и патњу народа.

Упркос тузи, многи Иранци сматрају да је управо сада од пресудне важности одржати традицију као чин пркоса против Исламске републике која је често покушавала да сузбије ове преисламске обичаје. Уметници и активисти у Њујорку и Лос Анђелесу организују базаре и концерте под геслом „Светлост увек побеђује”, користећи културу као средство за ширење истине о страдањима. Излагање зидова са именима око 3.000 убијених демонстраната усред празничних продајних места служи као снажан подсетник на цену слободе, спајајући дубоку тугу са националним поносом и одлучношћу да се идентитет не угаси под притиском тираније.

Посебно је емотивно обележавање празника Чахаршанбе Сури, који подразумева прескакање ватре ради симболичког чишћења и преузимања виталности од пламена. Ове године су у парковима Лос Анђелеса иранске породице палиле свеће и користиле мале посуде са жарoм уместо великих ломача, омогућавајући деци да се упознају са својим коренима кроз тиху и достојанствену церемонију. Чак и они који раније нису редовно практиковали ове обичаје, сада осећају моралну обавезу да кроз ритуал прескакања ватре симболично преброде бол и покажу солидарност са онима који у Ирану пружају отпор, претварајући личну патњу у колективну снагу.

Новруз, који је укорењен у зороастријанској традицији и стар неколико миленијума, ове године заједно обележавају Иранци, Курди и други народи из ратом захваћених подручја, наглашавајући да празник „новог дана” носи наду у праведнију будућност. У Нешвилу, где живи највећа курдска заједница у САД, догађаји су замишљени као израз солидарности са свим народима региона који трпе последице рата. Иако је ове године радост засенчена сузама, истрајност у постављању трпезе „Хафт-син” са клицама, воћем и цвећем шаље јасну поруку да ће семена слободе и културе наставити да ничу без обзира на суровост историјских околности.

Људи посећују посвећени меморијални простор за иранске животе који су изгубљени током окупљања у Њујорку, у суботу, 14. марта 2026. године, поводом предстојећег Новруза, иранске/персијске Нове године. (AP Photo/Heather Khalifa)

Постави коментар

Новија Старијa77