Увод
Бугари су словенски народ који претежно живи на Балканском полуострву. Од око 9 милиона Бугара у свету, 6 милиона живи у Републици Бугарској, док су значајне мањине присутне у суседним земљама: Румунији, Турској, Грчкој и Србији. Већина Бугара су православни хришћани који говоре бугарски језик, јужнословенски језик. Бугари су се кроз историју дефинисали у односу на грчку, турску и румунску културу, док деле многе сличности са Србима. У савременој Бугарској, постоји тенденција да се Македонци сматрају делом бугарског народа.
Порекло и средњовековна историја
Прихваћено научно становиште је да су Бугари настали стапањем словенских племена и номадских Прабугара. У 7. веку, група Прабугара, предвођена каном Аспарухом, мигрирала је на југозапад и основала државу на простору данашње Бугарске. Ова нова држава је анексирала локална словенска племена. Након што су примили хришћанство у 9. веку, основано је Прво бугарско царство, које је имало своју независну цркву. Бугарско царство је пало 1018. године под власт Византије. Друго бугарско царство је основано 1185, али је до краја 13. века ослабљено, да би га у потпуности освојило Османско царство.
Османска владавина
Период османске владавине, који је трајао скоро пет векова, познат је као „турски јарам”. У почетку је постојала верска толеранција, али су хришћани били изложени већим порезима и „данку у крви” (девширме), при чему су дечаци одвођени, преобраћивани у ислам и обучени да служе у јањичарским јединицама. Такође, постојала су и различита законска ограничења за хришћане. Овај период се у бугарској народној историји сматра временом културног и етничког пропадања, иако су постојали и одређени економски процвати.
Национални препород и борба за независност
У 18. веку долази до бугарског националног препорода, који је водио ка борби за црквену независност од грчке патријаршије и стварању сопствене цркве, Бугарске егзархије. Покрет за независност кулминирао је 1876. године, а након Руско-турског рата 1877–1878. године, створена је Кнежевина Бугарска. Бугарска се током 20. века борила за територијално проширење, што је довело до сукоба са суседним државама око граница. Посебно је био значајан сукоб око Македоније, чији становници се и данас у Бугарској сматрају делом бугарског народа.
Савремена Бугарска
После 1989. године, Бугарска је прошла кроз транзицију ка политичком плурализму и тржишној економији. Међутим, губитак тржишта бившег Совјетског блока, корупција и организовани криминал довели су до економских проблема и исељавања око милион људи. Улазак у Европску унију 2007. године, иако виђен као пут ка економском развоју, покренуо је забринутост да би бугарска култура могла да се асимилује. Иако су ултрадесничарски елементи присутни, етничка клима у земљи остаје стабилна.
0 Коментари