ШТА ЧИТАТИ? Бити човек у будистичком свету. Интелектуална историја медицине у раном модерном Тибету

Being Human in a Buddhist World. An Intellectual History of Medicine in Early Modern Tibet, By: Janet Gyatso, 544 Pages, eBook, Published By: Columbia University Press, Published: February 2015

Интелектуална историја тибетанске медицине

Књига „Бити човек у будистичком свету“ од Џенет Гјатсо представља дубоку анализу тибетанске медицине као интелектуалне дисциплине у раном модерном периоду. Ауторка не приказује једноставно тријумф науке, већ истражује сложене интелектуалне активности лекара, користећи анализу реторичких стратегија, ироније и унутрашњих противречности. Књига је подељена на три дела. Први део се фокусира на живот и рад Деси Сангје Гјамца, регента петог Далај Ламе, који је аутор дела „Плави Берил“ и иницијатор медицинских слика познатих као тхангке. Гјатсо анализира њихову естетску и политичку димензију, као и „медицински менталитет“ који је карактерисао Десијеве списе, склоне емпиријском размишљању и иновацијама.

Дебате и контроверзе у тибетанској медицини

Други део књиге залази у вековне дебате које су обликовале тибетанску медицину. Прва контроверза се односи на ауторитет „Четири трактата“ (rGyud bzhi), основног текста тибетанске медицине. Гјатсо приказује како су се историцистички и емпиријски ставови развијали кроз расправе о аутентичности овог дела. Затим се разматра однос између емпиријског анатомије и будистичког схватања људског тела. Ауторка показује како су се у медицинским списима обједињавали тантрички канали и анатомско знање. На крају, овај део књиге обрађује дебату о томе да ли срце нагиње у различитим смеровима код мушкараца и жена, показујући како су истакнути лекари успешно оспоравали утврђене ставове.

Етика, род и наслеђе

У трећем делу, Гјатсо се бави питањима рода и етике. Анализира се како је у „Четири трактата“ укључена медицина за жене, што је представљало иновацију у односу на индијске изворе, али истовремено одражавало и „преовлађујућу будистичку мизогинију“. Тибетанска наука о плодности, иако је признавала друштвену улогу жена, углавном је одражавала андроцентричне ставове. Последње поглавље је посвећено примењеној етици, познатој као „људска дарма“ (mi chos), која се разликује од Будине дарме. Ова етика је укључивала тантричку реторику и промовисала учење из књига, фокусирајући се на управљање силама које су изван моћи лекара. Књига „Бити човек у будистичком свету“ је значајан допринос историји науке, тибетологији и интелектуалној историји, нудећи дубок увид у развој медицине у предмодерном окружењу.

О ауторки

Џенет Гјатсо је професорка будистичких студија на Универзитету Харвард, где предаје на Богословском факултету, Катедри за проучавање религије, Катедри за источноазијске језике и цивилизације, и на студијама Унутрашње Азије и алтајских народа. Њено писање је усмерено на тибетански будизам и његову културну и интелектуалну историју, посматрану кроз призму великих хуманистичких тема о људском искуству и његовом књижевном представљању. Ауторка је књиге „Apparitions of the Self: The Secret Autobiographies of a Tibetan Visionary“ (Приказе сопства: Тајне аутобиографије једног тибетанског визионара), као и уредница неколико зборника.