Састанак америчког архиепископа са Путином осуђен као „издаја хришћанског сведочанства“

Састанак америчког архиепископа са руским председником

Састанак америчког православног архиепископа Алексеја, из Православне цркве у Америци (OCA), са руским председником Владимиром Путином у Анкориџу, на Аљасци, изазвао је оштре критике од стране украјинских православних владика у САД. Архиепископ Алексеј, који је Путину поклонио икону, изјавио је да је Русија „дала оно што је најдрагоценије од свега, а то је православна вера“. Путин му је за узврат поклонио иконе светог Германа Аљаског и Мајке Божије, које је архиепископ примио уз знаке побожности.

Осуда Украјинске православне цркве у САД

Лидери Украјинске православне цркве у САД оштро су осудили сусрет, назвавши га „издајом хришћанског сведочења“. У саопштењу, које су потписали митрополит Антоније и архиепископ Данило, наводи се да је сусрет неприхватљив и да представља „издају Јеванђеља Христовог“, јер се дају речи добродошлице и дивљења лидеру одговорном за инвазију и разарање у Украјини. Иако црква проповеда љубав и опроштај, саопштење наглашава да „никада не може да оправда или обели зло“.

Објашњење архиепископа Алексеја и позиција Московске патријаршије

Архиепископ Алексеј је у писму својим свештеницима бранио своје поступке, објаснивши да његова захвалност није била усмерена на садашњу политику, већ на мисионаре из прошлих генерација који су донели православну веру на Аљаску. Објаснио је да поштовање које се даје светим иконама није усмерено на онога ко их даје, већ на светитеља ког представљају. Састанак је истакао уплетеност америчких цркава у контроверзе које укључују православље у Украјини, а које су се појачале након инвазије. Московски патријарх Кирил је снажно подржао рат, назвавши га „светим ратом“, а руским војницима који погину обећао је опроштај свих грехова.

Поделе у украјинском православљу

Православно становништво у Украјини подељено је расколом на две главне групе: Украјинску православну цркву, која је историјски била под јурисдикцијом Московске патријаршије, и Православну цркву Украјине, која је добила признање као аутокефална црква од Васељенског патријарха. Обе цркве су осудиле руску инвазију, али Украјинска православна црква је и даље под сумњом због своје историјске повезаности са Москвом. Украјински парламент је прошле године донео закон којим се забрањују верске групе повезане са Руском православном црквом, видећи у њој оруђе Русије за постизање „неоимперијалних циљева“.

Однос државе и цркве у Украјини

Украјинско веће цркава и верских организација, које укључује и Православну цркву Украјине, подржало је инсистирање владе да се Украјинска православна црква изјасни о својој независности од Москве. У саопштењу Већа наводи се да Русија нарушава верске слободе на окупираним територијама и да Украјина има право да се увери да се религија не користи за помагање инвазије.

Руски председник Владимир Путин, десно, и Алексеј (Џон Трејдер), архиепископ Православне цркве у Америци, епархије Аљаске, разговарају након полагања цвећа на гробове совјетских војника који су погинули током Другог светског рата на Националном гробљу Форт Ричардсон, Аљаска, у петак, 15. августа 2025. године, након састанка са председником САД Доналдом Трампом. (Гавриил Григоров, Спутњик, фотографија из Кремља преко АП-а)