Отпорност компаније Ротшилд
Компанија Ротшилд, вековна породична инвестициона банка, пружа важне лекције о отпорности у кризним временима. Њен успех у 19. веку, током турбулентних Наполеонових ратова и политичких превирања, био је заснован на јединству породице. Петорица браће Ротшилд, на челу банака у различитим европским градовима, користили су кодирани језик и заједничке ресурсе. Ове блиске породичне везе омогућиле су им брз проток информација, новца и робе, што је било недоступно њиховим конкурентима и ојачало њихову репутацију.
„Бифуркациона пристрасност“ и неуспех у САД
Иако су породичне везе биле кључ успеха у Европи, постале су препрека за ширење на америчко тржиште. Ротшилди су патили од „бифуркационе пристрасности“, дајући предност члановима породице у односу на спољашње сараднике, чак и ако су били подједнако или више талентовани. Како нико од чланова породице није желео да се трајно пресели у Сједињене Државе, именовали су агента Аугуста Белмонта 1837. године, али му нису дали овлашћења за доношење одлука, приступ капиталу или статус пуноправног партнера.
Како су конкуренти преузели тржиште
Ова неспособност да се Белмонт искористи као веза између искуства породице у Европи и растућих прилика на америчком тржишту, спречила је Ротшилде да понове свој успех. На крају су их засениле банке попут Барингса и Џеј Пи Моргана, које су заузеле другачији приступ. Оне су отвориле пуноправне филијале у Сједињеним Државама, са значајним финансијским средствима и аутономијом у доношењу одлука.
Лекције за породичне компаније
Ротшилдов случај показује да „бифуркациона пристрасност“ не мора увек имати негативан утицај. У кратком и средњем року, породичне везе, проверене рутине и међусобно поверење могу створити отпорност. Међутим, када међународне амбиције компаније надмаше величину породице, та пристрасност може да угрози њену конкурентност. Зато успешне породичне компаније морају да пређу са емотивног доношења одлука на ефикасне системе управљања.
Препоруке за успешно пословање
Студија сугерише да компаније, породичне и непородичне, могу да примене одређене стратегије како би ојачале своју отпорност. Међу њима су: успостављање заједничког организационог језика, постављање дугорочних циљева, одржавање стабилних рутина и улагање у репутацију бренда. Како би се спречила „бифуркациона пристрасност“, препоручује се ангажовање извршних директора ван породице, успостављање независних управних одбора и давање овлашћења сарадницима за доношење одлука.
0 Коментари