Нетанјаху признаје геноцид над Јерменима, Асирцима и Грцима усред тензија са Турском

Нетанјахуово признање геноцида

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху јавно је, по први пут, признао геноцид који је Османско царство починило над Јерменима, Асирцима и Грцима почетком 20. века. Ова изјава је дошла током интервјуа са Патриком Бет-Дејвидом 26. августа, када је на директно питање зашто Израел никада није формално признао тај злочин, Нетанјаху одговорио: „Управо сам то учинио. Ето“. Оваква изјава представља значајан заокрет у досадашњој дугогодишњој политици Израела, који је избегавао директно признање.

Историјско оклевање и дипломатске препреке

Израел је до сада оклевао да призна геноцид, првенствено због бриге о својим односима са Турском, која до данас негира ове догађаје. Турска тврди да масовна убиства и депортације током Првог светског рата нису били систематско етничко чишћење. Успешне израелске владе су желеле да избегну дипломатски разлаз са овим кључним регионалним играчем.

Погоршање односа са Турском

Међутим, односи између Јерусалима и Анкаре су тренутно на најнижој тачки у последњих неколико деценија. Иако су формални дипломатски односи обновљени 2022. године, рат у Гази поново је заоштрио тензије. Турска је снажно осудила израелске војне акције, називајући их „ратним злочинима“, и позвала је муслиманске земље на заједнички одговор. Анкара је увела трговинска ограничења и ембарго на бројне категорије робе која се испоручује Израелу, захтевајући трајни прекид ватре.

Шире регионалне тензије

Ривалство се не ограничава само на рат у Гази. Израел са све већом сумњом посматра присуство Турске у северној Сирији, где Анкара одржава свој утицај. Реторика је постала изузетно оштра, па је турски председник Реџеп Тајип Ердоган упоредио Нетанјахуову владу са нацистичким режимом, а израелског лидера са Адолфом Хитлером.

Нетанјахуов став и став Кнесета

И поред Нетанјахуове изјаве, израелски парламент, Кнесет, није званично признао геноцид кроз законодавни акт. Од 2011. године, Кнесет је у више наврата одржавао расправе и седнице комитета како би одао почаст жртвама геноцида, уз подршку истакнутих личности попут бившег председника Реувена Ривлина. Међутим, ове иницијативе никада нису довеле до званичне резолуције. Нетанјахуова изјава може указивати на нову политичку реалност, али без парламентарног одобрења, став Израела остаје симболичан, а не институционалан.

Израелски премијер Нетанјаху крши преседан 

признајући геноцид над Јерменима, Асирцима и Грцима.