Традиција „светих краљева“ у модерном добу
Већи део људске историје, друштвима су владали „свети краљеви“, чија се власт заснивала на везама са божанским, а не на вољи народа. Иако је секуларизација у модерном добу значајно утицала на политику, неке земље попут Тајланда и Јапана представљају изузетак. У Тајланду, краљевска породица не управља директно, али има значајну политичку моћ, а лик краља је свуда присутан и дубоко поштован. Њихова власт се вешто комбинује са модерном технологијом и медијима, као што је приказано у филму са покојним краљем Пумипоном Адунјадетом, који симболизује плодност и напредак земље.
Света власт и космичка моћ
У премодерном свету, владари су свој легитимитет извлачили из божанског порекла или божанског мандата, а не из пристанка народа. Од кинеских царева, који су имали „мандат неба“, до будистичких краљева који су тврдили да су бодисатве, циљ је био да се осигура благостање, мир и просперитет. Краљеви су често сматрани посредницима између људи и натприродних сила, способним да утичу на елементе као што су киша или жетва. Овакав статус је омогућавао да се њихова смрт доживљава као повреда у космичком поретку, што је доводило до хаотичних ритуала жалости.
Теолошке препреке и адаптације
Монотеистичке религије, попут хришћанства и ислама, поставиле су препреке за директно проглашавање владара божанством. Хришћански краљеви су владали по „божанском праву“, а не као божанска бића, иако је постојала тежња ка сакрализацији, као што је био ритуал помазања или веровање у „краљевски додир“ за лечење болести. У исламу је, пак, постојала већа флексибилност, па је, на пример, могулски цар Акбар себе прогласио „обновитељем“ ислама и собом инкорпорирао божанске атрибуте.
Преживели примери у Азији
Оно што Тајланд и Јапан чини посебним јесте да су избегли директну колонизацију, што им је омогућило да очувају своје свете монархије као симболе националног идентитета. У Тајланду се и данас одржава „Краљевска церемонија орања“ за почетак кишне сезоне, док јапански цар, иако без реалне политичке моћи, обавља ритуале којима се обезбеђује плодност поља. Најзначајнији је ритуал даиџосаи, део устоличења, који симболизује комуникацију са богињом сунца, Аматерасу, и поновно рођење цара.
Промена легитимитета власти
Иако религија и даље игра важну политичку улогу, њена функција се дубоко променила. Уместо да тврде да им право на власт даје божанство, успешни политички лидери данас морају да свој легитимитет заснивају на вољи народа, националном напретку и материјалном благостању. Ова промена, иако релативно скорашња у људској историји, показује да су се наше идеје о томе шта је политичка власт, одакле долази и како функционише, значајно секуларизовале.
