ШТА ЧИТАТИ? Привилегија баналности. Уметност, секуларизам и католицизам у Паризу

The Privilege of Being Banal. Art, Secularism, and Catholicism in Paris, By: Elayne Oliphant, Series: Class 200: New Studies in Religion, 280 Pages, Paperback, Published By: University of Chicago Press, Published: April 2021

Повлашћена баналност католицизма у Француској

У књизи „Привилегија баналности: Уметност, секуларизам и католицизам у Паризу“, Елејн Олифант истражује сложен однос између религије и секуларности у Француској кроз етнографску студију Collège des Bernardins. Овај простор, некадашњи манастир, претворен је у културни центар, а иако није формално религиозан, Олифант показује како католички објекти и симболи у њему функционишу у јавној сфери. Ауторка уводи концепт „повлашћене баналности католицизма“, што значи да је католичка „материјалност“ постала толико нормална и неприметна у Паризу да се не сукобљава са принципом laïcité (строга секуларност државе), за разлику од исламских симбола, који изазивају контроверзе.

Репродукција неједнакости

Олифант тврди да је постојање места попут Collège des Bernardins неопходно у данашњој Француској јер оно естетски подупире неједнакости које национални митови о једнакости претпостављају да су већ превазиђене. Кроз анализу дешавања, стратегија и уметничких изложби у Collège-у, ауторка показује како се неједнакости између муслимана и католика, богатих и сиромашних, белаца и црнаца, одржавају и продубљују. Посебност њеног приступа је у томе што не заузима страну у дебати о секуларизму и католицизму, већ истражује како се обе стране користе, експлицитно или имплицитно, за одржавање структура неједнакости.

Култура и привилегије

У књизи се истражује како Collège des Bernardins, кроз своје уметничке програме и изложбе, осигурава католичке привилегије. То се постиже на два начина: прво, „оживљавањем“ католичке материјалности, чиме се посетиоцима омогућава да искључе другачија тумачења уметничких дела, и друго, „естетизацијом“ религиозних мотива, чиме се католицизму учвршћује место у европском уметничком канону. Олифант у завршним поглављима повезује ову баналност привилегија са Ханом Арент и њеним концептом „баналности зла“, тврдећи да оба феномена могу да се схвате као „бесмисао која пркоси размишљању“. Ова књига даје значајан допринос разумевању религије у јавној сфери, померајући фокус са мањинских религија на улогу католицизма у обликовању француског националног идентитета.