Адамс, Хана

Биографија и улога у проучавању религије

Хана Адамс (1755–1831), прва Американка која је зарађивала за живот од писања, оставила је значајан траг у историји проучавања религије. Била је конгрегациониста наклоњена унитаризму, залагала се за „верску слободу“ и противила се нетолеранцији. Осим њених теолошких књига, као што су The Truth and Excellence of the Christian Religion Exhibited и Letters on the Gospels, њено најважније дело је Dictionary of All Religions and Religious Denominations (Речник свих религија и верских деноминација).

Речник свих религија и верских деноминација

Хана Адамс је свој Речник почела да пише 1778. године, након што ју је згрозио недостатак објективности у делу Томаса Броутона. Њен први циљ био је да избегне погрдне описе и погрдне називе, користећи формат речника да би све религије представила на равноправној основи. Речник је доживео четири америчка и неколико британских издања. Осим тога, написала је и History of the Jews (Историја Јевреја) у два тома, која је била значајна јер је садржавала преписку са јеврејским лидерима и пружила увид у тадашњи јудаизам у САД.

Методологија и извори

У свом раду, Адамсова је користила разнолике изворе: дописивала се са верским лидерима попут католичког бискупа Џона Керола, посећивала је верске групе попут сведенборгијанаца, и проучавала званична документа. Иако је знала латински и грчки, ослањала се првенствено на енглеске секундарне изворе из библиотека, укључујући и личну библиотеку свог даљег рођака, бившег председника Џона Адамса. Она је поставила четири методолошка правила: избегавање пристрасности, презентовање религија из перспективе самих верника, прецизно представљање сваке традиције и тачност у преношењу идеја аутора.

Ограничења и пристрасност

Упркос својим строгим правилима, Хана Адамс није увек успевала да избегне пристрасност. Њена верска уверења су утицала на тумачење, па је хришћанство представила као „излазеће сунце“ које је „растерало универзалну таму“, супериорно у односу на друге религије. Понекад би несвесно пренела негативне описе из својих извора, иако их сама није формулисала. Ипак, важно је истаћи да ниједну религију није третирала негативније него што су то чинили њени извори, а у каснијим издањима је уклањала погрдне термине које су додали британски уредници.

Наслеђе и значај

Иако је Хана Адамс дуго била занемарена у историји проучавања религије, њен рад се сматра изузетним. Луис Хенри Џордан, који је писао историју ове области, уврстио ју је међу „пророке и пионире“ проучавања религије. Њен пионирски приступ, који је наглашавао критичко и објективно поређење, сматра се претечом каснијих методолошких достигнућа у овом пољу. Њено дело је још значајније ако се узму у обзир препреке са којима се суочавала као прва професионална жена писац у Америци.