ШТА ЧИТАТИ? Религија и наука као облици живота. Антрополошки увиди у разум и неразум

Religion and Science As Forms of Life. Anthropological Insights into Reason and Unreason, Edited by: Carles Salazar and Joan Bestard, 238 Pages, Hardcover, Published By: Berghahn Books, Published: January 2015

Нови приступ проучавању религије и науке

Основни концепт књиге „Религија и наука као облици живота“ јесте да се наука и религија посматрају као „облици живота“ (forms of life) уместо као скупови веровања или концепата. Овај приступ, инспирисан Лудвигом Витгенштајном, има за циљ да истражи како се наука и религија обликују као социокултурни системи који утичу на свакодневни живот људи. Иако је наслов обећавајући, већина аутора се брзо враћа традиционалним дефиницијама религије као веровања у натприродно. Овај недостатак доводи до тога да се расправе у књизи неретко крећу између иновативних и конвенционалних приступа.

Различита истраживања и идеје

Књига садржи једанаест прилога, од којих се неки више, а неки мање фокусирају на главну тему. Роберт Маколи даје резиме својих аргумената о природности верских веровања, док Марија Кома показује да харизматични католици не виде сукоб између медицинске науке и својих пракси. Тимоти Џенкинс, пак, тврди да популарна мишљења не супротстављају науку и религију, већ користе хибридне форме да би објаснили свет. Он упоређује популарне књиге попут „Да Винчијевог кода“ са делима Ричарда Докинса, истичући да обе врсте литературе одговарају на сличне људске потребе.

Анализа религије и науке као друштвених феномена

Неки аутори озбиљније приступају теми. Јеспер Соренсен се бави опстанком магије у модерном друштву, док Роџер Санси описује историју „религије науке“ и „науке религије“ у Бразилу, показујући како су се ове категорије међусобно обликовале. Сајмон Колман показује да је креационизам у Великој Британији више „технологија сопства“ за вернике, него систем знања. Коначно, Том Инглис и Жоао де Пина-Кабрал указују на то да људи у свом животу користе све расположиве културне ресурсе, било да су они религијски или научни, како би објаснили животне трагедије и случајности.

О уредницима

Карлес Салазар је професор социјалне и културне антропологије на Универзитету у Љеиди. Докторирао је на Универзитету у Кембриџу и бавио се етнографским истраживањима сарадње, религије и сродства. Неке од његових публикација су „Anthropology and Sexual Morality. A Theoretical Investigation“ (2006) и, заједно са Жанет Едвардс, „European Kinship in the Age of Biotechnology“ (2009). Жоан Бестард је професор социјалне антропологије на Универзитету у Барселони, где је такође и директор истраживачког центра за сродство и породицу. Истраживао је сродство и религију, а тренутно проучава религију у југоисточној Пољској. Његова недавна публикација је књига „Familias“ (2012).