Порекло и етнички идентитет
Чуваши, који себе називају Чаваш, су једини туркијски народ који исповеда православну веру, уз Гагаузе из Молдавије. Њихова популација броји око 1,1 милиона људи, у Русији их има 1,067 милиона, већином у Чувашкој аутономној републици у Русији (687.000). Већина историчара се слаже да су Чуваши директни потомци Волшких Бугара, туркијске државе која је цветала на подручју Волге и Каме од 7. до 13. века. Волшки Бугари су прихватили ислам као државну религију 922. године, чиме су постали први туркијски народ који је масовно прешао на ислам.
Историја и односи са суседима
Доласком Монгола под вођством Бату-кана 1236. године, Волшка Бугарска држава је уништена, а њени становници су наредних 300 година били под влашћу Златне хорде, а затим Казанског каната. Совјетска/руска историографија тврди да су се Чуваши добровољно придружили руској држави под Иваном Грозним, али постоје наводи да су постали руски поданици тек након пада Казања 1552. године. Чуваши су учествовали у сељачко-козачким побунама Разина и Пугачова.
Аутономија и савремено доба
Успостављена је Чувашка аутономна област 1920. године, која је 1925. трансформисана у Чувашку аутономну совјетску социјалистичку републику (ЧАССР). Након распада Совјетског Савеза 1991. године, остали су део Руске Федерације. Чуваши чине већину становништва у својој републици, а регион је важан индустријски центар са фабрикама пољопривредне опреме, намештаја и пића.
Култура и језик
Чуваши се културно деле на три групе: Горњи, Средњи и Доњи Чуваши. Говоре древним огурским туркијским дијалектом, што их чини јединим туркијским народом са овом карактеристиком. Њихов језик је један од најтежих за разумевање у породици туркијских језика. Упркос масовном преласку на православље у 19. веку, њихова верска пракса садржи елементе паганизма, ислама и тенгризма - древне туркијске религије.
Веровања и књижевност
Иако су формално православци, њихова вера укључује елементе тенгризма, са главним небеским божанством, али и нижим божанствима. У селима и градовима и даље постоје традиционални исцелитељи који користе биљке и древне ритуале. Позната су света места где се приносе жртве. Чувашка књижевност се издваја у централној Русији, а песници као што су Пјотр Хузангај и Миши Јухма истичу се нагласком на унутрашњем свету појединца, уместо класичних пасторалних тема.
0 Коментари