Islam and the Tyranny of Authenticity. An Inquiry into Disciplinary Apologetics and Self-Deception, By: Aaron W. Hughes, 168 Pages, Hardcover, Published By: Equinox, Published: January 2015
Критика савременог проучавања ислама
Арон Хјуз у својој књизи „Ислам и тиранија аутентичности“ критикује већину савремених исламиста и стручњака за религију.
Контрадикторност у Хјузовој аргументацији
Иако се Хјузова критика чини валидном, његова аргументација је контрадикторна. На пример, он критикује друге због формирања канона идентитета, али и сам то чини. Када наводи листу занемарених, али значајних научника, он првобитно укључује и женске научнице, али их касније изоставља, оправдавајући то својом „претпоставком“ да је разлог за њихово занемаривање то што су сви они „бели мушкарци“. Овај селективни приступ подацима поткопава његову тврдњу о непристрасном истраживању и чини га делом проблема који настоји да реши.
Проблем „аутентичности“ и теологије
Највећи проблем у Хјузовој тези је његово сопствено схватање „аутентичности“. Тврдећи да критички научник не може одредити шта је „аутентично“ тумачење ислама, он сам себе доводи у контрадикторну позицију. Његово дефинисање граница теологије је само по себи теолошки чин. Хјуз, као и научници које критикује, ствара сопствени канон и сопствену теолошку тврдњу. Уместо да гради бољу науку, он остаје заробљен у истим дебатама које критикује, користећи пројекције и контрадикторне методе, што га чини само још једним гласом у кругу, уместо решења које би довело до бољег разумевања.
О аутору
Арон В. Хјуз је носилац катедре „Филип С.
0 Коментари