Савест у заробљеништву. Стање верских мањина у Исламској Републици Иран

Положај верских мањина у Ирану

У Ирану, верске мањине су суочене са систематским препрекама у остваривању људских права, што је последица државног уређења које је утемељено на верском монополу. Устав Исламске Републике Иран проглашава шиитски ислам званичном државном религијом, док су сви аспекти живота подређени исламским принципима. Мањине су подељене на оне које су званично признате (хришћани, Јевреји, зороастријанци) и на оне које нису (бахаи, конвертити у хришћанство, Јарсани, атеисти).

Судска репресија и прогон непризнатих мањина

Припадници непризнатих верских мањина су изложени интензивнијем прогону. Бахаи, конвертити и други често су жртве произвољних хапшења и оптужби за угрожавање националне безбедности. На пример, браћа Мансур и Махмуд Мардани, конвертити у хришћанство, осуђени су на затворске казне због "пропаганде против Исламске Републике путем промовисања хришћанства". Слично, припадници бахаи заједнице осуђивани су на затворске казне због образовних активности или чланства у групама које наводно "намеравају да наруше националну безбедност".

Недостаци у судском поступку

Верске мањине често трпе због системских недостатака у судским поступцима. Судски систем, нарочито у Револуционарним судовима, није независан. Као пример, наводи се случај хришћанских конвертита Мехдија Рахимија и Кие Рухиније, који су осуђени на затвор без присуства на суђењу и без могућности да дају изјаву. Такође, судске одлуке су често произвољне; на пример, бахаи жене из Рафсанџана су осуђене након што их је нижи суд ослободио оптужби због недостатка доказа.

Право на живот и социјална неједнакост

Иран је једна од земаља са највећим бројем извршених смртних казни. Верске мањине, попут сунитских Балуча и Курда, несразмерно су изложене смртној казни. Подаци за 2024. годину показују да су Балучи, који чине 2-6% становништва, чинили 11% свих извршења. Осим тога, верске мањине се суочавају са економском маргинализацијом и дискриминацијом. На пример, бахаи трговци се суочавају са затварањем својих радњи због верских празника, док се сунитски Курди окрећу опасним пословима, попут прекограничног шверца, где су често жртве насиља државних агената.

Ограничења слободе изражавања

Слобода окупљања и изражавања такође је строго ограничена. Након рата између Израела и Ирана, иранске власти су вршиле притисак на званичну јеврејску заједницу да упозори своје чланове да им је забрањено комуницирање са Јеврејима изван земље и да сносе одговорност за своје изјаве на друштвеним мрежама. Такође, Јевреји су били под притиском да учествују у скупу подршке врховном вођи Хамнеију.

Верске мањине у Ирану се суочавају са систематским препрекама једнаким људским правима због државне структуре која је изграђена и одржавана да би се сачувао верски монопол.