Наука о гладовању. Ово се дешава са вашим телом када је лишено хране

Наука иза гладовања

Гладовање је процес који се одвија у неколико фаза, од неухрањености до акутне потхрањености и, коначно, смрти. Овај процес је последица недостатка хране која задовољава дневне потребе за енергијом, макронутријентима (угљеним хидратима, протеинима и мастима) и микронутријентима (витаминима и минералима). Док се у рату у Судану и Гази милиони људи суочавају са гладовањем, нутриционисти објашњавају шта се дешава са телом када му недостаје храна.

Минималне нутритивне потребе за преживљавање

Да би преживео, људском телу је неопходно одговарајући број килокалорија (kcal) из уравнотежене исхране. Енергетске потребе варирају у зависности од старости, пола, величине тела и нивоа физичке активности. На пример, двоипогодишњем детету треба око 1.000–1.200 kcal дневно, док је одраслом мушкарцу потребно око 2.900 kcal, а жени 2.200 kcal. За време хуманитарних криза, међународно прихваћен минимум је 2.100 kcal по особи дневно. Ова енергија мора да потиче од уравнотеженог односа угљених хидрата (50–60%), протеина (10–35%) и масти (20–35%), као и од есенцијалних витамина и минерала.

Шта се дешава телу током гладовања

Физиолошки ефекти гладовања одвијају се у три фазе. У првој фази, која траје до егзогених извора хране. Када се залихе масти исцрпе, тело почиње да разграђује сопствене протеине и мишићно ткиво, што доводи до слабљења имуног система и повећаног ризика од инфекција. Смрт најчешће наступа након 60 до 70 дана без хране.

Физички и психолошки ефекти

Дуже гладовање доводи до значајног губитка телесне тежине, атрофије мишића, успореног рада срца, суве коже и губитка косе. Имуни систем слаби, што повећава рањивост на инфекције, а посебно на пнеумонију, која је чест узрок смрти код гладовања. На психолошком плану, гладовање изазива апатију, раздражљивост, анксиозност и сталну опседнутост храном. Код деце, дугорочни ефекти могу бити успорен раст и оштећење развоја мозга, који могу бити неповратни.

Начин заустављања гладовања

Излазак из стања гладовања захтева пажљив приступ како би се избегао синдром поновног храњења, који може довести до озбиљних компликација, па чак и смрти. Процес почиње терапијским млеком (F-75), након чега следи специјална терапеутска храна (паста на бази кикирикија или кекс). Оралне соли за рехидратацију и микронутријенти у праху су такође неопходни. Да би се овај циклус прекинуо, неопходна је доследна хуманитарна помоћ и обнова система снабдевања храном, а све мање од тога само продужава циклус гладовања.