Ако желите да једете чисто и зелено, да ли је будућност халал?

Појава и развој халал индустрије у Великој Британији

Долазак муслимана из Индије и Пакистана у Велику Британију током 1960-их створио је потребу за халал храном, односно храном припремљеном у складу са куранским смерницама. У почетку, муслимани су тешко долазили до халал меса, али се током 70 година ситуација драстично променила. Данас, са 2,7 милиона муслимана у Великој Британији, халал индустрија је постала значајан економски сектор, који чини 30% глобалног тржишта хране. Велики трговачки ланци и ресторани, попут Tesco-а, Nando's-а и Pizza Express-а, у своју понуду укључују халал производе.

Историјски корени и шире значење халала

Порекло халала сеже до раног ислама у седмом веку на Арабијском полуострву, где су муслимани због оскудице ретко јели месо. Речи халал (дозвољено) и харам (забрањено) нису се односиле само на храну, већ и на све сфере живота, укључујући трговину, финансије и понашање. На пример, милосрђе је сматрано халал, а камата харам. Овај свеобухватни поглед на ислам се и данас види у правилима везаним за верске ритуале попут хаџилука.

Халал и модерна свест о здрављу и екологији

За млађе муслимане, концепт халала је проширен и укључује широк спектар животних избора као што су козметика, путовања и финансијске услуге без камате. Занимљиво је да се савремена схватања халал праксе све више подударају са мејнстрим ставовима о заштити животне средине и здрављу. На пример, у исламу се животиње сматрају осетљивим бићима, а пророк Мухамед је подстицао саосећање према њима, забрањујући лов из забаве. Овакви принципи су у сагласности са покретима за заштиту животиња и правичну трговину.

Спој халала и „чистог јела“

Посебно је значајно спајање халала са идејом „чистог јела“ (clean eating). Иако халал традиционално подразумева чистоћу кроз забрану конзумирања крви, а „чисто јело“ се односи на храну без пестицида, ове две концепције се преклапају у савременом добу. Халал клање, које се врши брзо и хумано, истаче се као метода која осигурава хигијену и квалитет хране, што је све важније у индустријализованој производњи меса. Халал сертификационе куће, попут Halal Transactions, промовишу концепт тајиб (добро, чисто и здраво), објашњавајући да муслимани треба да једу храну која није само халал, већ и произведена на одговоран начин, што укључује органску храну и храну из слободног узгоја.

Халал као глобални феномен

Данас, велике мултинационалне компаније попут Nestlé-а, Walmart-а и Carrefour-а нуде халал производе и муслиманима и немуслиманима. Широм света, национална јела се прилагођавају халал стандардима, што показује да овај концепт превазилази верске границе. За многе муслимане, тежња за чистоћом и здрављем може довести до смањења конзумације меса, враћајући се на минималистичке праксе раног ислама. Истовремено, за немуслимане који теже „чистом јелу“, пут до здраве исхране може водити кроз халал.

The Noodle Oodle. Photo by Garry Knight/Flickr

Постави коментар

0 Коментари