Хиви ал-Балхи. Први критичар Библије

Увод у живот Хивија ал-Балхија

Хиви ал-Балхи је био рани јеврејски слободоумни мислилац из Балха, некадашњег великог града у данашњем Авганистану. Живео је у другој половини 9. века, осам векова пре познатијих јеврејских мислилаца Уријела да Косте и Баруха де Спинозе. Иако је данас непознат, у своје време је био озлоглашени иконокласт. Његово главно дело, „Књига две стотине питања“, није сачувано јер су га јеврејске вође, и рабинске и караитске, настојале уништити.

Порекло и контекст његове мисли

Балх је био град велике културне разноликости, смештен на Путу свиле, са значајним утицајима грчке, зороастријанске, будистичке и муслиманске културе. У оваквом окружењу, Хиви је развио своје мисли, које су биле под утицајем различитих филозофских школа, посебно грчко-римских критичара Библије. Хивијева дела су нам позната само кроз цитате његових противника, попут чувеног рабина Садије Гаона, који је покушао да оповргне његове идеје.

Радикалне критике Библије

Хиви није припадао ни рабинском ни анти-рабинском караитском правцу јудаизма. Иако је и сам био Јеврејин, веровао је да Библија не заслужује да се сматра божанским делом. У својој књизи је изнео низ критика, тврдећи да Библија представља Бога као неправедног, осветољубивог, недоследног и несвемоћног. Он је указивао на антропоморфне описе Бога, библијске противречности (нпр. о броју година боравка Јевреја у Египту) и недостатак оправдања за неке заповести.

Рационално тумачење чуда

Хиви је веровао да се библијска чуда могу објаснити на рационалан начин. Тврдио је да је „мана“ с неба била природна појава која се могла видети и у Авганистану. За раздвајање Црвеног мора, сматрао је да је Мојсије познавао плиму и осеку, док Египћани нису. Његово рационалистичко тумачење света је било превише радикално за његово време, чак и за караите, који су се, иако анти-рабински, чврсто држали божанског порекла Светог писма.

Наслеђе и значај

Иако су га многи осуђивали и називали „непријатељем вере“, Хивијеве идеје су стекле извесну популарност, па су се чак и предавале у неким јеврејским школама. Садија Гаон је, чак 60 година након појаве књиге, осетио потребу да је оповргне, што сведочи о њеном трајном утицају. Иако је био неуспешан реформатор, Хиви ал-Балхи се сматра првим јеврејским слободоумним мислиоцем који је покушао да заснује веру на разумним и прочишћеним концептима Бога.