Како је материјализам постао етос наде за јеврејске реформаторе

Савети за прилагођавање и њихова ограничења

У 19. веку, либерални Јевреји су својим сународницима често саветовали да буду „човек на улици, а Јевреј у кући“. Овај савет се темељио на идеји да ће, ако своју веру буду држали приватно, бити прихваћени као грађани и професионалци у европском друштву. Међутим, овај договор је постао неизводљив због све већег антисемитског насиља, посебно у источној Европи. Ово насиље је стално подсећало Јевреје да, без обзира колико се трудили да се уклопе, њихова тела су била препозната као „обележена“ и угрожена.

Појава јеврејског материјализма

Око 1870-их, група младих руских јеврејских радикала покренула је интелектуалну револуцију, поистовећујући јудаизам са материјализмом. Они су тврдили да јудаизам није апстрактна религија попут протестантизма, већ да је везан за физички свет, односно за земљу, рад и људско тело. Ови „материјалисти“ су веровали да је оваква теорија јудаизма, која се фокусира на социоекономску динамику која их разликује од других, одувек била присутна у јеврејској литератури. Ова нова идеологија је одбацивала традиционална схватања јудаизма као система ритуала или метафизике.

Нова јеврејска свест и изазов традицији

Јеврејски материјалисти су делили уверење да их држава не може заштитити и да историја не води ка бољим временима. Верујући да само радикално преузимање физичког света може да обезбеди њихову сигурност, развили су нови идентитет усмерен на тело. Овај нови „јеврејски човек“ је замишљен као супротност традиционалном, грбавом, Тора-учењаку, али и снажном нејеврејском мушкарцу. Уместо тога, узор је постала здрава, традиционална јеврејска жена која је радила како би обезбедила материјално благостање својој породици.

Утицај на ционизам и америчко јеврејство

Овај нови идентитет је поставио темеље за јеврејско учешће у политици 20. века, укључујући ционизам, бундизам (јеврејски раднички покрет) и друге облике комунизма. Идеја о „јеврејском телу“ као фокусу колективног идентитета највише је утицала на Јевреје у Израелу и Сједињеним Америчким Државама. У Палестини, пионири попут Јицака Бен-Цвија и Давида Бен-Гуриона видели су ционизам као реализацију материјалистичких идеја о „народу рада, земље и тела“. У САД, јеврејски досељеници су оснивали организације које су штитиле јеврејска тела и артикулисале њихов статус као етничке мањине.

Наслеђе јеврејског материјализма у савременој култури

Јеврејски материјализам је постао дефинишући елемент идентитета многих америчких Јевреја, посебно у књижевности. Писац Филип Рот, у свом роману "Portnoy’s Complaint" из 1969, каналисао је исту традицију коју је век раније артикулисао Мозес Лајб Лилијенблум, фокусирајући се на теме попут претерано заштитничких родитеља и неуспешних сексуалних сусрета. Ротов последњи захтев, да буде сахрањен поред Јевреја, али без икаквих ритуала, симболично је илустровао овај материјалистички поглед на јудаизам – као на једноставно „бити Јевреј“, без сувишних духовних или ритуалних елемената.