Едукациони јаз и промена политичког пејзажа
По први пут у америчкој историји, велика политичка партија, Републиканска партија, има интерес за ниско образовано бирачко тело.
Развој „Јужне стратегије“ и утицај евангелизма
Овај политички феномен није нов. Развијао се кроз деценије, почевши од „Јужне стратегије“ коју су осмислили политичари попут Ричарда Никсона и Роналда Регана. Циљ је био придобијање бирача на југу САД који су се противили десегрегацији и правима афроамериканаца. Реган је 1980. године, на почетку своје кампање, на лукав начин рекао евангелистима: „Знам да ви не можете да ме подржите, али ја подржавам вас“. Ова стратегија је била успешна јер су управо у тим државама живели евангелички протестанти са ниским нивоом образовања.
Међусобни однос између партије и евангелиста
Како је време пролазило, утицај евангелиста на Републиканску партију је растао, тако да је партија постала све зависнија од њихових гласова. Ова зависност је била толико велика да је евангеличка култура почела да обликује политички дискурс партије. Манихејска схватања света, која виде ствари као апсолутно добро или зло, довела су до смањења воље за компромисом са демократама. Овај став је промовисан од стране верских лидера, који су позивали своје следбенике да виде себе као моралну супериорну заједницу, чији је циљ да преузму или изолују друштво.
Апокалиптична реторика и анти-интелектуализам
Доналд Трамп је ову реторику довео до екстрема, описујући политичке борбе као „коначну битку“ против „дубоке државе“, „комуниста“ и „глобалиста“. Оваква реторика, пуна библијских и апокалиптичних алузија, обећавала је хришћанску хегемонију и ослобођење од „зликоваца“. Овај вид комуникације се не обраћа интелектуалцима, већ се ослања на емоције и веру, што се поклапа са мањим интересовањем за модерне стандарде епистемолошке веродостојности које се приписује одређеном делу евангеличког покрета.
Промене у Републиканској партији и њеном односу према образовању
Историјски гледано, Републиканска партија је била позната по подршци високом образовању. Лидери попут Томаса Дјуија и Нелсона Рокфелера су подржавали развој универзитета. Међутим, с годинама, партија се све више окретала бирачима у јужним, средњезападним и планинским државама, занемарујући оне са високим степеном образовања на обалним подручјима. Ова промена је постепено довела до тога да се високообразовани људи, које је партија некада привлачила, сматрају стигматизованом групом или „обалним елитама“, што је за последицу имало слабљење подршке републиканаца у образованијим државама.
0 Коментари