Трамп са новим амбасадором у Ватикану шаље поруку културног рата америчким католицима

Именовање Брајана Берча за амбасадора

Сенат Сједињених Америчких Држава потврдио је именовање Брајана Берча за амбасадора САД при Светој столици. Берч је нетипичан избор с обзиром на то да је суоснивач крајње десничарске групе Catholic Vote, која је често критиковала покојног папу Фрању, чије ставове, како се чини, наставља и нови папа Лав XIV. Иако Берч још није критиковао новог папу, његови ставови о имиграцији, национализму и страној помоћи су у сукобу са умереним, али ипак прогресивним ставовима Ватикана.

Сукоб у америчком католицизму

Именовање Берча указује на спремност Трампове администрације да се укључи у културни рат унутар америчког католицизма. С једне стране су католици који се фокусирају на социјалну и економску правду, а с друге они чији су приоритети доктрине везане за родни и сексуални морал. Ова подела вуче корене још од Другог ватиканског концила 1960-их, али се на конзервативној страни може пратити од оштрог противљења абортусу 1970-их, до скоријих битака против истополних бракова. На другој страни, прогресивни католици се залажу за заштиту имиграната и прихватање ЛГБТ+ заједнице.

Нова католичка десница

Подела је изражена кроз утицајне личности као што је Пол Вејрих, који је учврстио везе са верском десницом 1970-их, док су са прогресивне стране личности попут часне сестре Хелен Прежан, познате по борби против смртне казне, и свештеника Џејмса Мартина, који ради са ЛГБТ+ католицима. Последњих година, нова католичка десница се формирала око традиционалне латинске мисе, укључујући се у покрет хришћанског национализма, а Берч је поникао управо из овог покрета. Његов сарадник, Џошуа Мерсер, познат је по нативистичким ставовима.

Шири контекст администрације

Именовање Берча се тумачи као покушај Трампа да свог изасланика при Ватикану искористи као средство у комуникацији са верском десницом. Овај потез је одмак од Трамповог првог мандата, када је за амбасадора именовао Калисту Гингрич, која је имала традиционалнији републикански профил. Ова промена је део ширег обрасца непријатељства према прогресивним и умереним верским заједницама. Примери укључују хапшење ћерке епископалног свештеника и неосноване оптужбе против Евангеличко-лутеранске цркве у Америци од стране Мајкла Флина.

Закључак

Иако администрација има право да именује амбасадора који ће заступати њену конзервативну политику, чак и ако ће то изазвати незадовољство Ватикана, који је све више посвећен хуманитарним питањима и социјалној правди, овај потез продубљује поделе у америчкој религији. Активно подривање гласова прогресивних и умерених верника од стране Беле куће сматра се, са њихове стране, расипничким и штетним за јединство.

Брајан Берч се појављује током саслушања Одбора за спољне односе Сената о његовој номинацији за амбасадора при Светој столици, у уторак, 8. априла 2025. године, на Капитолу у Вашингтону. (АП Фото/Жаклин Мартин)