Економија помаже да се објасни зашто је самоубиство чешће међу протестантима

Корелација између религије и самоубиства

Текст истражује хипотезу да протестанти имају већу склоност ка самоубиству од католика, наводећи да индивидуалистички квалитети протестантизма могу да допринесу већој стопи самоубистава, нарочито код људи који се осећају несрећно. Овај феномен се објашњава и „парадоксом мрачног контраста“, где несрећни људи у просперитетним друштвима могу бити склонији самоубиству у поређењу са другима. Овај однос религије и самоубиства остаје актуелан и данас, с обзиром да се самоубиство сматра водећим узроком смрти у свету, посебно међу младима.

Истраживање у Пруској у 19. веку

Аутори су искористили податке из 19. века у Пруској како би тестирали своју хипотезу. Тај период је одабран због рада социолога Емила Диркема на ову тему, али и због чињенице да је религија била свеприсутна у свим аспектима живота. Пруска је представљала идеално окружење за студију, јер су протестанти и католици живели заједно у истој држави, делећи институције, језик и основну културу. Анализом података из 452 пруска округа у периоду 1869-71. године, истраживачи су пронашли да је просечна стопа самоубистава код протестаната била знатно виша.

Нумерички подаци и корелације

Истраживање је показало да је стопа самоубистава међу протестантима у Пруској била отприлике три пута већа него код католика. Конкретно, стопа самоубистава код протестаната износила је 18 на 100.000 људи годишње. Ова корелација је такође повезана са географским ширењем протестантизма, које је било концентрично око Витенберга, града Мартина Лутера. У подручјима која су била ближа Витенбергу, удео протестаната и стопа самоубистава били су виши, што додатно подржава хипотезу.

Два теоријска објашњења

Аутори разматрају два могућа механизма за објашњење ове разлике. Први је „социолошки канал“, који је предложио Диркем. Он тврди да је протестантизам индивидуалистичкија религија, док католицизам има јачу заједницу која пружа подршку у тешким временима, чиме смањује ризик од самоубиства. Други механизам је „теолошки канал“. Према овом објашњењу, католичка доктрина учи да је самоубиство неопростив грех који води у пакао, док се протестантска доктрина фокусира на спасење милошћу Божијом, а не на делима, што самоубиство чини мање обесхрабрујућим.

Закључак истраживања

На основу додатних анализа, укључујући податке о посећености цркве, истраживачи су закључили да социолошки канал боље објашњава вишу стопу самоубистава међу протестантима од теолошког канала. Највећа разлика у стопи самоубистава је пронађена у подручјима са малом друштвеном интеграцијом, а не у онима са високом посвећеношћу верској доктрини. Поред тога, савремени подаци показују да су највеће стопе самоубистава код особа без верске припадности, што додатно подржава тезу да је недостатак друштвене интеграције, а не теолошка доктрина, главни узрок.