Пагани против Књиге Постања

Грчко-римска критика Библије

Појавом хришћанства, које је усвојило грчки превод Књиге Постања, ситуација се променила, јер је ова књига постала део мисионарских напора. У 2. и 4. веку, пагански филозофи су критиковали хришћане и њихову Свету књигу. Најзначајнији представници овог покрета били су платонистички филозофи Келс, Порфирије и Јулијан Отпадник, који су тврдили да је Библија инфериорно дело, пуно контрадикторности и филозофски неутемељена. Њихова критика се углавном односила на антропоморфни приказ Бога.

Келсова критика антропоморфног Бога

Келс, у свом делу "Истинска доктрина" (око 175–180. године), сматрао је да је Књига Постања бесмислица. Он је доводио у питање идеју да се највиши Бог уморио после шест дана стварања и да му је потребан одмор. Келс је такође сматрао апсурдним да је Бог створио човека по свом лику, јер Бог не може имати физички облик. Причу о Адаму и Еви је тумачио као доказ Божје слабости, јер није могао да увери своја створења да га слушају. Келс је одбацивао и антропоцентрични поглед на стварање, тврдећи да не постоји разлог да се претпостави да је свет створен искључиво за људе, већ да су људи подложни животињама, као и оне њима.

Порфиријева двосмислена позиција

Порфирије, најутицајнији ученик Плотиновог неоплатонизма, за разлику од Келса, имао је двосмислен став према јудаизму. Иако је оштро критиковао хришћанство и његове "чудне митологије" из Постања, Порфирије је истовремено поштовао јеврејску традицију и Бога. Он је цитирао платонисту Нуменија, који је Мојсија назвао "пророком" и "теологом", сматрајући да његово учење има дубоку мудрост. Порфиријева критика се фокусирала на идеју да Бог забрањује човеку да зна добро и зло, што је у супротности са Платоновом идејом да божанство жели само добро. Међутим, његово дивљење према јудаизму било је вероватно у функцији напада на хришћанство.

Јулијанова критика Мојсијеве космогоније

Јулијан Отпадник, римски цар и филозоф, дивећи се јудаизму због његове привржености традицији, истовремено је сматрао да су многи библијски текстови апсурдни. У свом делу "Против Галилејаца", Јулијан је критиковао Мојсијеву космогонију из Постања 1. тврдећи да је непотпуна. Он је приметио да Мојсије не наводи да су тама, дубина и воде створени, што имплицира да су они већ постојали. За Јулијана, Мојсијев Бог је био само "аранжер" постојеће материје, а не врховни творац свих ствари.

Филозофска позадина критике

Критика антропоморфног Бога има дугу историју у грчкој филозофији. Филозофи су од времена Ксенофана (око 570–475. п. н. е.) критиковали традиционалне митове у којима су богови приказивани са људским страстима попут љубоморе, беса и гнева. Платон је развио идеју о неантропоморфном Богу као безличном, нематеријалном и непроменљивом бићу. Ово схватање божанства, које су касније прихватили Епикур и стоици, било је у директном сукобу са библијским приказом страственог, променљивог и каприциозног Бога, што је био основни разлог зашто су грчко-римски филозофи сматрали Књигу Постања филозофски неподобном.

Детаљ на маргини стварања, Књига Постања. Егертонов рукопис из 1895. (Немачка 1465). Љубазношћу Британске библиотеке

Постави коментар

0 Коментари