Муслимани ране Америке

Увод

Претпоставља се да је ислам стигао у Америку 1492. године, са бродовима Кристифора Колумба. Његов преводилац, шпански Јеврејин, говорио је арапски, „свети језик ислама”. Многи маварски и арапски муслимани, који су били протерани из Шпаније или присиљени да пређу на хришћанство, вероватно су били део Колумбове посаде. Ислам је, дакле, стигао у Америку пре протестантизма.

Исламски утицај на шпанску колонизацију

Осмовековна муслиманска владавина у Шпанији оставила је дубок траг на шпанску културу. То се огледало и у колонизацији Америке. Шпанци су користили арапске речи као што је „мескита” (џамија) за верске објекте староседелаца. Чак и име „Калифорнија” можда има арапско порекло. Осим тога, Шпанци су преузели и верско-правну праксу „захтева” (requerimiento), јавни проглас који је нудио домороцима могућност да се преобрате у хришћанство или да сносе одговорност за све смртне случајеве и губитке. Овај концепт је преузет из џихада.

Муслимани као робови и слободни људи

Муслимани су од самог почетка били присутни у Америци. Већ 1503. године, гувернер Хиспаниоле је писао шпанској краљици Изабели да ограничи долазак муслиманских робова, који су „извор скандала за Индијанце“. Један од најзначајнијих примера је Мустафа Земури, Арапин из Марока који је стигао као роб 1527. године и постао познати исцелитељ. Он је истражио велики део данашњих Сједињених Америчких Држава, више од било ког од „очева оснивача”. Међу познатим муслиманима био је и Ибрахима абд ал-Рахман, афрички пуковник који је скоро 40 година провео у ропству.

„Пуритански ефекат” и писање историје

Чињеница да су муслимани били присутни у Америци скоро 500 година, пре него што је писана историја Сједињених Држава то признала, је последица „пуританског ефекта“. Историја је писана у институцијама којима доминирају пуританци, што је довело до тога да се америчка историја прикаже као англо-протестантска прича. То је довело до игнорисања космополитизма и разноликости ране Америке, у којој су живеле различите културе.

Закључак

Заборављање муслимана у раној америчкој историји није само научна забринутост, већ има директне последице на савремено разумевање ко припада америчком друштву. Сматра да се историја Америке не може свести на англо-протестантску причу. Муслимани као што су Земури и ал-Рахман представљају пример верске слободе у Америци јер су се борили за признање своје вере у условима угњетавања, за разлику од англо-протестаната који су често прогонили друге верске групе. Муслимани су историјски исто толико Американци као и англо-протестанти.

Омар ибн Саид око 1850. Дигитално обојено. Аутобиографија Омара ибн Саида је једина позната сачувана аутобиографија роба написана на арапском језику у Америци. Није је уређивао његов власник, као што су то чиниле аутобиографије других робова написане на енглеском језику, и стога се претпоставља да је аутентичнија. Такође сведочи о високом нивоу образовања који је постојао у Африци у то време и открива да су многи Африканци који су доведени у Сједињене Државе као робови били следбеници ислама.