Старогрчки Дервенски папирус је најстарија сачувана књига у Европи

Откриће и физичке карактеристике

Папирус из Дервенија је најстарији очувани читљиви рукопис у Европи, који датира из времена владавине Филипа II Македонског (око 340–320. п.н.е.). Пронађен је 1962. године у близини Солуна, у остацима погребне ломаче једне гробнице. После захтевног процеса рестаурације, сачувано је двадесет и шест стубаца текста, иако им недостају доњи делови. Тренутно се чува у Археолошком музеју у Солуну.

Садржај и значај текста

Овај папирус је филозофска расправа и алегоријски коментар старије орфичке поеме о настанку богова. Орфизам, чији су следбеници веровали у митског песника Орфеја, поштовао је божанства Персефону и Диониса. Папирус је написан мешавином атичког и јонског дијалекта, уз присуство дорских облика, што додаје на његовој аутентичности и историјској вредности.

Ауторство и стил

Аутор текста је непознат, али научници претпостављају да је можда реч о Еутифрону из Проспалте, Диагори из Мелоса или Стесимброту са Тасоса. Постоји мешавина дијалеката, углавном атичког и јонског, са примесама дорских облика. Занимљиво је да се понекад иста реч појављује у различитим дијалекатским облицима, што додатно компликује њено проучавање.

Прва књига западне традиције

Према УНЕСК-у, папирус из Дервенија се сматра „првом књигом западне традиције“. УНЕСКО га је уврстио у програм „Памћење света“, који има за циљ да заштити и истакне вредност светске документарне баштине. Овај папирус је од изузетне важности за проучавање грчке религије и филозофије, а такође представља и доказ раног датирања орфичких песама.

Универзалне вредности и значај

УНЕСКО наглашава да папирус из Дервенија одражава универзалне људске вредности. То укључује потребу човека да објасни универзум и живот, жељу за припадањем заједници и суочавање са смрћу. Његово откриће је пружило нове увиде у веровања и филозофска размишљања античког света.