Критички поглед на концепт религије
Иако се религија чини свеприсутним феноменом у људској култури, утицајни научник Џонатан Зител Смит тврдио је да „религија постоји само као производ рада научника“. Смит је оспорио претпоставку да је религија универзална појава са својом суштином, истичући да се ова категорија појављује само кроз накнадне радње класификације и поређења. Његова главна теза била је да оно што се тумачи као „религијско“ више говори о концептуалним оквирима посматрача него о самим праксама и идејама.
Елијадеов универзалистички модел
Смитов рад је био одговор на раније доминантан приступ Мирчеа Елијадеа, румунског историчара религије. Елијаде је веровао да је суштина религије у „светом“, које се супротставља „профаном“. Према Елијадеу, у свим архаичним културама постоје универзални обрасци, као што су обожавање небеских и земаљских божанстава, те концепти „светог времена“ и „светог простора“. Овај модел, који је Елијаде називао „локативним“, подразумевао је да се у свим религијама понављају приче о „почетку“ и успостављају свети центри, попут „осе света“ (axis mundi).
Смитова критика Елијадеа
Џонатан Смит, иако под великим утицајем Елијадеа, почео је да развија сопствене идеје које су биле у супротности са његовим универзализмом. Смит је указао на постојање „утопијских“ култура, као што су разне школе гностицизма, које су настојале да побегну од времена и простора, уместо да их поштују. Такође, Смит је увео нови ниво самосвесности у проучавање религије, тврдећи да су поређења „религијских“ података прожета политичким и идеолошким вредностима. Елијадеров приступ је описао као „десничарски“, јер се залагао за јединство и очување традиционалног поретка, док је свој, „левичарски“ приступ, видео као аналитички и критички.
Религија као производ научне класификације
Смит је у својој књизи „Imagining Religion“ истакао да, иако постоји огромна количина података о људским искуствима која се могу назвати „религијским“, не постоје подаци о самој религији као универзалној категорији. Он је тврдио да дефиниција религије у потпуности зависи од аналитичких алата које користи научник. Тако се, на пример, може десити да се неке традиције које се конвенционално сматрају религијом (као што су одређени облици будизма) изузму, док се друге (нпр. „Анонимни алкохоличари“) укључе у ову категорију.
Само-свест као примарна вештина научника
Иако су његове тврдње биле провокативне, Смитов став да је религија конструкт академске заједнице данас је широко прихваћен. Његов циљ није био да одбаци Елијадеа, већ да научнике подстакне да буду свесни својих метода, граница и одлука које доносе приликом класификације. Смит је наглашавао да је само-свест најважнија стручност научника који проучава религију, јер управо она омогућава објективнији и критички приступ у разумевању сложености људских веровања и пракси.
0 Коментари