Олимпијске игре (773. п. н. е.

Верски и историјски контекст

Олимпијске игре биле су верски и спортски фестивал који се одржавао у Олимпији у част врховног бога Зевса. Прве игре, према историјским изворима, одржане су 776. године пре Христа, а трајале су све до 339. године нове ере, када их је цар Теодосије укинуо као пагански фестивал. Одржавале су се сваке четири године у Светилишту Зевса, које се налазило на древним равницама Олимпије на западу Пелопонеза. Током игара, проглашаван је олимпијски мир, што је значило да су сва непријатељства и војни сукоби између полиса били обустављени.

Функције и митско порекло

Олимпијске игре су имале двоструку функцију: верску и идеолошку. Са једне стране, биле су блиско повезане са култом Зевса, док им је циљ са друге стране био да прикажу физичке квалитете и снагу младих грађана. За њихово порекло веровало се да сеже до митског хероја Херакла, који је, након што је завршио својих „дванаест задатака“, изградио олимпијски стадион у част Зевса.

Врсте такмичења и спортске дисциплине

Игре су укључивале низ такмичења, попут петобоја (скок у даљ, бацање диска, копље, трка и рвање), бокса, коњичких дисциплина и панкратиона, који је био комбинација бокса и рвања. Занимљиво је да су се у трчању одржавале трке на различите дужине, укључујући и трку у оклопу, познату као „хоплитска трка“, која је симулирала војне вежбе. Правила у рвању и боксу била су врло строга, али су истовремено дозвољавале одређене тактике које би се данас сматрале недозвољеним.

Познати победници и награде

Учесник у играма је могао бити сваки грчки грађанин, без обзира на друштвени статус. Међу најпознатијим победницима су Милон из Кротона, легендарни рвач, који је освојио шест олимпијских титула, и Леонида из Родоса, тркач који је освојио 12 олимпијских победа. Прва жена олимпијска победница била је Киниска из Спарте, која је победила у трци двоколица са четири коња 396. и 392. године пре Христа. Њој је то било омогућено јер се венац победника у коњичким дисциплинама додељивао власнику, а не возачу. Победници су одмах након такмичења добијали палму и црвене траке, а на завршној церемонији свети венац од маслиновог дрвета (котинос).

Коњичке трке и учешће жена

Коњичке трке су се одржавале на Хиподрому, а укључивале су трке двоколица и јахање. Због високих трошкова, ове дисциплине су биле резервисане само за богате. Жене нису могле да учествују, али им је било дозвољено да посете такмичење, али само ако нису удате. Кинискина победа представљала је прекретницу и изузетак од овог правила.