Нумин живот и долазак на власт
Нума Помпилије, други римски краљ, рођен је на дан оснивања Рима, 21. априла 753. п.н.е. Након смрти своје супруге, Татије, живео је повучено на селу. Након смрти Ромула, Нума је изабран за новог краља 715. године п.н.е. После почетног одбијања, прихватио је власт тек након што су га убедили и након што је аугур потврдио да је то божанска воља. На тај начин, Нума је започео своју владавину под окриљем божанских знакова.
Религијске реформе и однос према боговима
Нума је одмах распустио Ромулову личну гарду и посветио се верским реформама. Био је на челу римске религије, често је лично приносио жртве, које су се углавном састојале од јефтиних приноса попут брашна и вина. Под њим је римска религија била иконокластична, јер је забранио приказивање богова у људском или животињском облику, сматрајући то нечастивим. Према предању, Нума је имао директну комуникацију са богињама, попут Егерије, а такође је ухватио и божанства Пика и Фауна.
Успостављање свештеничких редова
Нума је заслужан за оснивање многих свештеничких редова. Успоставио је понтифике, највиши свештенички ред, на чијем је челу био Pontifex Maximus. Такође је основао три главна фламена – свештенике посвећене Јупитеру (Flamen Dialis), Марсу (Flamen Martialis) и Ромулу (Flamen Quirinus) – као и дванаест мањих фламена. Ови свештеници су били задужени за тумачење божанског права и обављање светих обреда.
Храмови и ритуали
Нума је изградио Јанусов храм, чија су врата била затворена у време мира и отворена у време рата. За време његове владавине врата су била непрестано затворена, што је симболизовало трајни мир. Успоставио је култ Терминуса, бога граница, са бескрвним жртвама, у циљу спречавања насиља око имовинских права. Нума је такође заслужан за оснивање реда весталки, који су чувале вечни огањ у храму богиње Весте, као симбол сигурности Рима.
Календар и социјалне реформе
Нума је реформисао календар, додајући месеце јануар и фебруар, чиме је створио соларни календар од 12 месеци. Увео је поделу на fas (дани за пословне активности) и nefas (дани за верске обреде). Такође је класификовао грађане у еснафе на основу њихових заната. Нума је умро природном смрћу 673. п.н.е., а његова владавина је остала упамћена као ера мира и верске организације.
0 Коментари