Елеусинске мистерије постају панхеленске (6. век пре нове ере)

Порекло Елеусинских мистерија

Елеусинске мистерије су биле древни тајни ритуали посвећени богињама Деметри и њеној ћерки Персефони. Према „Хомерској химни Деметри“, култ је настао када је Деметра, богиња жита, туговала због отмице своје ћерке од стране Хада, бога подземног света. Након што се открила становницима Елеусине, Деметра је од њих затражила да јој саграде храм и обећала им да ће их научити светим ритуалима, који се нису смели откривати.

Организација и развој

Археолошка ископавања у Елеусини открила су низ светих грађевина, као што је Телестерион, који је изграђен и прошириван током векова. Овај култ је постао изузетно популаран у 6. веку пре нове ере, током владавине атинског тиранина Пизистрата. Он је препознао његов потенцијал за јачање Атине и омогућио је ширење и унапређење храмова, дајући посао грађанима и повећавајући моћ и славу града. Овај период означава транзицију локалног култа у панхеленско светилиште.

Јавни и тајни делови ритуала

Елеусинске мистерије су имале јавне и тајне делове. „Велике мистерије“, које су се одржавале у позно лето или рану јесен, почињале су процесијом од Елеусине до атинске Агоре. Иницијанти, који су морали бити Грци, прочишћавали су се у морској води и жртвовали прасе. Након тога су одлазили у Елеусину, где су пили „кикеон“ (напитак од јечма) и учествовали у тајним обредима. Верује се да је врхунац ритуала могао бити приказивање жита, што је симболизовало значај Деметре.

Значај и тајност мистерија

Мистерије су биле од великог значаја за антички свет јер су пружале осећај наде и разумевања пољопривредне плодности. Тајност ритуала је била строго чувана, а иницијанти би се заклели да неће открити детаље. Упркос популарности култа током целог античког периода, па и у време Римског царства, не постоје директни примарни извори који би открили детаље обредних радњи. До данас, научници, користећи археолошке доказе, покушавају да реконструишу тајне делове церемоније.

Опадање и крај култа

Елеусинске мистерије су почеле да губе на популарности средином и крајем 4. века нове ере, са јачањем хришћанства. Међутим, чак ни са растом хришћанске вере, која се противила паганским обредима, ниједан директни извор није открио тајне ритуале.

Заветна плоча позната као Нинионска плоча која приказује елементе Елеусинских мистерија, откривена у светилишту у Елеусини (средина 4. века пре нове ере)