Изградња Афродитиног храма у Коринту (6. век пре нове ере)

Храм Афродите на Акрокоринту

Храм Афродите Ураније подигнут је на Акрокоринту у 6. веку п.н.е., након пада микенске цивилизације, а пре Персијских ратова. Неки научници сматрају да су Феничани, доношењем култа Иштар-Астарте, увели праксу свете проституције. Коринћани су прихватили ову праксу, која је граду доносила велике приходе и играла значајну улогу у његовом економском и културном развоју. С обзиром на то да је светилиште основано током процеса уједињења насеља (синоикизам), постало је централна тачка града Коринта.

Многобројна светилишта Афродите

Афродита је била најважније божанство у Коринту од 7. века п.н.е. до 4. века н.е. Њена светилишта су била стратешки постављена широм града. Постоје записи о храмовима у лукама Кенхреја и Лехајон, као и о светилишту Афродите Мелаинис на североисточном рубу града. Археолози су открили и друга светилишта на различитим локацијама, али је најпознатије било оно на Акрокоринту, где је Афродита Уранија поштована као наоружана заштитница града.

Изградња храма и његов изглед

Први храм је изграђен у мањем обиму током владавине династије Кипселида. Други, већи храм подигнут је у 5. веку п.н.е. Извори се разилазе у подацима о томе да ли је имао портик само на предњој страни (простил) или и на предњој и задњој (амфипростил). У сваком случају, био је то знатно већи објекат, дуг 13 до 16 метара, са квадратном целом (светилиштем) од око 100 квадратних метара, окруженом бочним пролазима.

Света проституција и финансијски значај

Култ Афродите Ураније се помиње пре Персијских ратова, када је богиња већ имала свештеницу и знатан број послуге. Извори наводе да су свете проститутке жртвовале како би осигурале грчку победу над Персијанцима, а након победе, подигнута је стела са именима оних који су се молили. Приходи од свете проституције, који су се враћали у храм, значајно су допринели богатству града. Храмови су се сматрали државном имовином, па су владари Коринта имали право да у ванредним околностима користе њихово богатство.

Симболика и верски значај

Верује се да су култ, сличан Иштар-Астарти, у Коринт донели Бакијади, локални аристократи који су тврдили да потичу од Херакла. Како је култ успостављен истовремено са оснивањем града, постао је симбол уједињења, а касније и државни култ. Овај култ пружао је осећај сигурности и доприносио континуитету друштвене структуре, а већина проститутки које су служиле богињи биле су робиње доведене у Коринт.