Прва забележена сахрана неандерталца
У пећини у Ла Шапел-о-Сену у Француској, 1908. године пронађен је скелет одраслог мушкарца, касније названог „Старац из Ла Шапела“. Овај налаз представља најстарији документовани пример намерног сахрањивања неандерталца, што указује на почетак симболичког размишљања, ритуала, туговања и веровања у загробни живот – што су, у суштини, првобитни облици религије. „Старац из Ла Шапела“ је, судећи по остацима, патио од тешког артритиса и других болести, али је успео да преживи у старости, што говори о бризи заједнице за своје немоћне чланове.
Слика о неандерталцима и њихове способности
Првобитна карактеризација неандерталаца као „примитивних“ и ближих мајмунима, коју су дали први истраживачи попут Анрија Бреја, одавно је оспорена. Данас се сматра да су неандерталци имали велики мождани капацитет и развијену мустеријенску културу оруђа, која је укључивала више од 60 врста алата од кремена, као и коштана шила за прављење одеће. Оваква сложена технологија и чињеница да су се бринули о болеснима и старима, доказ су да су имали значајне когнитивне способности и развијену друштвену организацију.
Докази о намерном сахрањивању
Поред локалитета у Ла Шапел-о-Сену, археолошки докази о намерном сахрањивању пронађени су и на другим местима, попут Атапуерке у Шпанији, Шанидарске пећине у Ираку и Ла Фераси у Француској. На свим овим местима пронађени су артефакти и други материјални елементи заједно са скелетима, што се тумачи као симболички доказ веровања у загробни живот. У Шанидарској пећини је, на пример, пронађен полен, што сугерише да су тела сахрањивана са цвећем.
Симболика и изражавање емоција
Присуство предмета попут кремених алата и животињских костију у гробовима, као и употреба црвеног окера на другим локалитетима, јасно указује на симболички значај сахрана. Ови ритуали су служили као израз људских емоција, попут туге, и као нада у постојање после смрти. Намерним сахрањивањем, неандерталци су показивали бригу и према мртвима, штитећи тела од животиња и пропадања, али и према живима, што је доприносило очувању заједнице.
Порекло религијског размишљања
Ова открића показују да су неандерталци правили прве кораке ка разумевању природног поретка живота и тражењу објашњења за смрт. То је, у својој суштини, био почетак религијског размишљања. Сахране нису биле само практични чин одлагања тела, већ су представљале покушај да се смрт осмисли и да се покојнику омогући наставак постојања.
0 Коментари