Први храм у Ериду (око 4500–3600. године пре нове ере)

Откриће храма у Ериду

Период неолита на Блиском истоку карактеришу бројне верске манифестације, углавном повезане са култовима плодности. У том контексту, у јужном Ираку, на месту древног града Ериду, откривен је храмски комплекс који се сматра најстаријим светилиштем. Ископавања су започета 1940-их година и показала су да се на локалитету налази 18 узастопних реконструкција главног храма, изграђених од блата, што је карактеристично за Убаид културу (4500–3600. године пре нове ере).

Развој религије и урбанизације

Ериду се сматра најранијим примером великих урбаних насеља насталих око храмова. Храм, који се идентификује као "Апсу кућа", био је посвећен Енкију, богу воде, што се повезује са веровањем да је живот потекао из подземног океана Апсу. Најранији храм (бр. 16) био је мала правоугаона просторија, док је наредни (бр. 17) имао подигнуту платформу и нишу за статуу, што указује на развој ритуалних пракси.

Промене у архитектури и ритуалима

Након одређеног периода, на истом месту је изграђен храм бр. 11, са значајно сложенијим архитектонским планом, али са очуваном централном двораном и олтаром. У храму бр. 6, олтар и под су били прекривени рибљим костима, што додатно потврђује повезаност божанства са водом. Храмови су се градили један на другом, на уздигнутим платформама, што неки археолози виде као претечу зигурата. Углови грађевина су увек били оријентисани према странама света, што указује на сложена астрономска знања.

Симболика и погребни обичаји

Повезаност са култовима плодности потврђују пронађене фигурине богиње са змијоликом главом. Откривено је и велико гробље са више од 1.000 гробова, где су покојници сахрањивани у једноставним јамама, са керамичким посудама и другим предметима. Налази са гробља показују да је Ериду имао велику популацију и да се живот заједнице одвијао око храма, који је био верски и друштвени центар.

Значај Еридуа

Ериду је првобитно насеље у јужној Месопотамији. Храмски комплекс у Ериду, са својих 18 узастопних изградњи и све већом сложеношћу, представља значајан доказ о развоју организоване религије и урбаних центара. Ово место сведочи о трансформацији друштва, где је култ плодности постао основа за централизовану верску праксу и формирање првих градова.

Зигурат у Еридуу