Ритуална употреба алкохола у античким религијама
Алкохол, који се прави ферментацијом скроба и шећера, скоро је универзалан у праисторијским људским заједницама и често се користи у религијским ритуалима као симбол почетка свечаности. Иако је већина алкохолних пића настала ферментацијом (вино, пиво), дестилована пића су релативно нов изум, чији развој датира између 500. и 1500. године. Порекло алкохола се често везује за натприродна бића или претке, као што је то случај са египатским богом Озирисом или грчким Дионисом.
Алкохол као дар и веза са божанским
Према истраживачу Скоту Мартину, алкохол има двоструку улогу: он је и дар богова људима и дар људи боговима. У многим културама, алкохол је био саставни део ритуала. Користио се као награда за загробни живот и као средство за одвајање свакодневног од светог времена. Понекад се сматрао и сакраментом, као у хришћанској евхаристији, где се вино кроз пресуштаствење претвара у Крв Христову.
Обожавање и ритуали
Либације, односно жртвено проливање течности, биле су уобичајене у многим друштвима. Грци и Римљани су редовно приносили либације боговима, а сам термин "либација" потиче од латинске речи libatio (чин проливања). Слична пракса постојала је и међу карипским робовима и међу домородачким народима, који су веровали да проливање алкохола отвара везу са духовним светом.
Алкохол у погребним ритуалима и шаманизму
Употреба алкохола у погребним обредима је скоро универзална. Припадници народа Кокомба у Гани пију алкохол током посете гробу покојника, док су код Келта и Египћана велике количине алкохола остављане уз покојника за загробни живот. У неким културама, алкохол се користио да би се збунили зли духови или да би се умирио покојник. У шаманизму, алкохол је коришћен да би се постигло екстатично стање које омогућава приступ духовном свету, лечење болести и прорицање будућности.
Последице дестилације
Пре дестилације, садржај алкохола у ферментисаним пићима био је нижи, док су дестилована пића имала много већи садржај. Њихово ширење, посебно у колонијалном периоду, довело је до замене традиционалних пића, што је често резултирало злоупотребом и нарушавањем традиционалних ритуала. Ове злоупотребе су навеле неке домородачке вође, попут Сенека пророка Хендсома Лејка, да забране употребу жестоких пића у церемонијама. Ипак, алкохол остаје дубоко укорењен у свим слојевима ритуалног живота, повезујући људе са њиховим прецима и божанским.
0 Коментари