Политички успон Ур-Намуа
Након колапса Акадског царства, дошло је до новог успона централизоване власти. Уту-хегал од Урука протерао је Гутејце, а његов брат, Ур-Наму (2112–2095. п.н.е), постао је први краљ Треће династије Ура (Ур III). Он је вероватно започео владавину поразивши и убивши владара Лагаша, након чега је присвојио титулу "краља Сумера и Акада". Током његове владавине, центар моћи се померио на југ Месопотамије, а држава је постала стабилна захваљујући разрађеној бирократији, што је довело до стварања огромне количине писаних докумената.
Краљевски и божански статус
Иако Ур-Наму није тврдио да има божански статус као Нарам-Син, он је себе сматрао "краљем четири угла (универзума)". Да би легитимизовао своју власт, повезивао се са легендарним краљевима Урука, попут Гилгамеша. Занимљиво је да су га прогласили братом самог Гилгамеша, док су Гилгамешови родитељи, Нинсун и Лугалбанда, проглашени за божанске родитеље свих владара Треће династије Ура. Ур-Наму је такође наставио традицију постављања својих кћери за свештенице бога месеца Нане у Уру.
Градитељски подухвати Ур-Намуа
Ур-Наму се, за разлику од акадских владара, истицао као велики градитељ. То је симболично приказивано на "фундационим фигуринама", на којима је краљ приказан како носи корпу са циглама на глави. Своје име је утискивао на цигле које су се ритуално постављале у темеље и зидове важних грађевина. Захваљујући томе, археолози су успели да њему припишу обимни градитељски програм у Уру, чији је најзначајнији део велики зигурат, посвећен богу Нани.
Велики зигурат у Уру
Велики зигурат, познат као Етеменинигур, завршен је током владавине Ур-Намуовог наследника, Шулгија (2094–2047. п.н.е). Саграђен је на три терасаста нивоа, од којих је сачуван само најнижи, висине преко 30 метара. Зигурат је имао велику базу и био је изграђен од цигала од блата прекривених печеним циглама спојеним битуменом. За најнижу терасу процењује се да је било потребно око 720.000 печених цигала. До врха, где се налазио храм, водила су три степеништа са стотину степеника.
Живот у храму
Ископавања су открила и друге грађевине у комплексу, попут храмовске кухиње, што се закључује на основу темељних натписа о великом лонцу за кување и припреми хране за јутарње и вечерње оброке. Источна капија терасе била је позната као Едублалма, или "место пресуде". На том подручју су пронађене бројне глинене плочице са текстовима о платама за особље храма. На основу ових доказа, закључује се да је храм имао радионице за ткање, од којих је једна запошљавала 165 жена.
0 Коментари