Порекло имена „бикини“ и атомске пробе
Име познатог дводелног купаћег костима, који је изумео Француз Луј Реар 1946. године, има изненађујуће порекло. Његов слоган, „Бикини, прва анатомска бомба“, директно је алудирао на америчке атомске пробе које су се одвијале на атолу Бикини на Маршалским острвима. Ова операција, позната као „Crossroads“, била је широко медијски пропраћена, али су први тестови сматрани „светским промашајем“ јер експлозија није дала очекиване резултате. Ово разочарање било је очигледно у тадашњој француској штампи, која је умањила значај проба, иако су оне настављене.
Страх од атома и успон СССР-а
Совјетски Савез је 1949. године званично потврдио да поседује сопствену атомску бомбу, што је изазвало општи страх од нуклеарног рата у западном свету. У том контексту, француски недељник „Paris Match“, познат по великом тиражу, објавио је 1. априла 1950. године чланак под називом „Како не погинути од атомске бомбе“. Овај чланак, који је написао амерички поморски официр и научник Ричард Герстел, имао је за циљ да умири јавност, иако је његов садржај био врло проблематичан.
Искривљавање чињеница
Да би легитимисао Герстелове тврдње, „Paris Match“ га је представио као стручњака и непосредног сведока атомских проба на Бикинију. Иако је у почетку био забринут због опасности од радиоактивности, Герстел је касније, ослањајући се на „комплетне извештаје“, тврдио да радиоактивност није опаснија од трбушног тифуса. Чак је изјавио да ниједан од 40.000 људи који су учествовали у пробама није био изложен радиоактивности, што је било у супротности са бројним познатим чињеницама.
Илузорне мере заштите
Герстелов чланак је садржао савете за заштиту од нуклеарне експлозије, као што су лежање на стомаку, затварање прозора, ношење „светле одеће од памука“ и склањање у подрум. Читаоцу је препуштено да процени ефикасност ових мера, које су очигледно илузорне. Герстел је такође минимизирао опасност од радиоактивности, тврдећи, на пример, да се „радиоактивни облаци брзо распршују“, што подсећа на сличан мит који се појавио након катастрофе у Чернобиљу.
Изградња мита о доброћудном атому
Кроз овај чланак, „Paris Match“ је допринео стварању мита о безопасности радијације, ослањајући се на лажне информације и псеудонаучнике чије су тврдње биле оповргнуте познатим чињеницама. Овај феномен је део шире студије Ане Вател, која истражује конструкцију мита о „доброћудном атому“ у француској медијској култури након Другог светског рата.
0 Коментари