Успостављање и значај Делфијског пророчишта
Делфијско пророчиште, посвећено богу Аполону, било је најзначајније верско место у античкој Грчкој, а његов утицај је превазилазио локалне традиције. Налазило се на висоравни изнад Коринтског залива, на обронцима планине Парнас, а Грци су га сматрали „омфалосом“ или „пупком света“. Пророчанства су прихватана веома озбиљно и имала су кључну улогу у политичком, верском и културном животу до римског освајања. Светилиште је коначно напуштено 380. године, када га је затворио цар Теодосије I.
Архитектура и легенда о Аполону
Најранија светилишта у Делфима датирају још из неолита и бронзаног доба, а прво је било посвећено богињи Гаји. Касније је било посвећено Посејдону, пре него што је прешло у Аполонову власт. Према митологији, Зевс је наредио Аполону да преузме светилиште, што је он учинио, а жртвовање се одвијало углавном лети. Аполонов храм је имао уобичајену периптерос структуру, а његов најважнији део била је подземна просторија, „адитон“, где је Питија изговарала пророчанства. На улазу се налазио чувени натпис „упознај себе“.
Амфиктионска лига и обнова
У 5. веку пре Христа, Делфијско светилиште је било центар Велике амфиктионске лиге, верског удружења грчких градова. Лига је имала 12 заједница, чији је циљ био заштита и одбрана светилишта. Светилиште је два пута озбиљно оштећено, прво у пожару средином 6. века пре Христа, а потом у земљотресу 376. године пре Христа. Оба пута је било потпуно обновљено, уз помоћ Грка и странаца, као што је египатски фараон Амазис II.
Пророчице Питије и њихове методе
Снага Делфијског пророчишта произилазила је из пророчанстава Питије, што је назив за свештенице Аполона. Пре него што би се обратили Питији, посетиоци, који су често долазили након дугог пута, морали су да жртвују козу и да плате значајну накнаду. Плутарх, који је служио у храму, описује да је Питија пророковала у затвореној соби у којој су се ширили „испарења“ из стена, која би је довела у стање транса. Њене збуњиве речи служитељи су преводили у стих или прозу и објашњавали питаоцу. У почетку су консултације биле једном годишње, али због огромног утицаја, постале су месечне.
Политички утицај и коначни пад
Питијина пророчанства нису се односила само на приватна, већ и на важна политичка питања, па је она постала арбитар између тираније и демократије у Грчкој. Пророчиште је било разлог три „света рата“. Иако је изгубило политички значај након македонског освајања, његов утицај је постепено слабио. Римско освајање је убрзало пропадање, а коначни крај је уследио 380. године када је цар Теодосије I наредио затварање и уништење светилишта.
0 Коментари