Ехнатоново одбацивање политеизма (око 1348. п.н.е.)

Корени верске револуције

Верска револуција коју је покренуо фараон Ехнатон (првобитно Аменхотеп IV) има своје корене у владавини његовог оца, Аменхотепа III, када је веровање у божанство фараона достигло нове висине. Иако је Аменхотеп III посебно фаворизовао бога Атона, није искључивао друге богове. Међутим, све се променило са доласком његовог сина на престо. Ехнатон, изузетно интелигентан и добро образован у теолошким питањима, имао је мисију да обнови престиж фараона и да уведе нови култ.

Увођење монотеизма и нова престоница

Око 1348. године пре Христа, у петој години своје владавине, Аменхотеп IV је променио име у Ехнатон и започео радикалну верску реформу. Прогласио је Атона, бога сунчевог диска, за јединог бога Египта, а све друге богове је постепено укидао, почевши од главног бога Амон-Ра. У знак своје верности новом култу, напустио је традиционалну престоницу Тебу и изградио потпуно нови град, Ахетатон (данашња Тел ел-Амарна), који је постао нова престоница и центар Атоновог култа.

Теолошке и архитектонске промене

Ехнатон је ишао толико далеко да је наредио да се речи „богови“ (у множини) избришу са свих натписа. Иако су неке индиректне референце на друга божанства, попут бога Нила Хапија, и даље постојале, Ехнатон је настојао да се врати изворном, чистом сунчевом култу. Храмови посвећени Атону били су отворени, светли и прозрачни, што је било у потпуној супротности са тамним и мистичним храмовима Амон-Ра. Захваљујући томе, није било потребе за култним ликовима, јер је сам бог био стално видљив на небу.

Ограничења и лична вера

Ехнатонов покушај увођења монотеизма имао је много мање теолошких, а много више политичких и социјалних ограничења. За обичне људе, њихов лични бог коме су се молили био је сам Ехнатон. Веровање у Атона било је дубоко лично за Ехнатона и његову породицу, али није у потпуности прихваћено од стране народа. Иако је био свестан да се египатско царство распада, Ехнатон је знао да његова верска реформа вероватно неће преживети после његове смрти.

Пропаст реформе

Радикална монотеистичка реформа није надживела свог творца и завршила се након само 15 до 20 година. Ехнатон је умро у својој 30. години, а његов покушај да се успостави култ једног бога није успео да се одржи. Након његове смрти, Египат се вратио традиционалном политеизму, а успомена на Ехнатона и његову верску револуцију је брисана из историје наредних векова.