Древне кинеске пророчанске кости (око 1200

Религијско значење и техника гатања

У древној Кини, током династије Шанг (око 1200–1045. п. н. е.), власти су користиле пророчанске кости (најчешће оклопе корњача или лопатице говеда) да би сазнале будућност и добиле одобрење божанских сила. Гатари су на костима урезивали питања о различитим темама, од војних похода и лова до временских прилика и здравља. Да би добили одговор, на кост би се наносила интензивна топлота металним штапом, све док не би испуцала. Гатар би затим тумачио образац пукотина, понекад уписујући одговор на саму кост. Ови ритуали представљају рани облик аугурије, односно гатања по знацима, слично праксама у другим културама.

Припрема и историјски контекст

Пре употребе, кости су темељно припремане: чишћене, стругане, глачане и полиране. На њима су се бушиле шупљине чији облик се мењао током времена, што данас помаже научницима да датирају налазе. Већина пророчанских костију пронађена је у области Анјанг у северној провинцији Хенан, последњој престоници династије Шанг. Та област је такође била центар за израду ритуалних бронзаних посуда, које се сматрају првим великим достигнућем кинеске уметности. Налази из Анјанга укључују натписе који документују историјске догађаје, као што је одговор на пророчанство краља Ву Динга о нападу непријатеља.

Историјски и лингвистички значај

Поред свог верског значаја, пророчанске кости представљају најранији доказ кинеског писма. На њима је забележено више од 4.000 знакова, од којих је половина директни предак данашњих кинеских знакова. Ове инскрипције документују архаични кинески језик, најстарију познату фазу тог језика. Откриће и дешифровање костију почетком 20. века пружило је опипљив доказ о постојању династије Шанг, која се до тада сматрала полумитском. Такође, оне дају драгоцене податке о именима и породичним односима владара Шанга.

Пантеон и концепт света

Натписи на костима омогућили су реконструкцију шангског пантеона божанстава. На врху се налазио високи бог Ди, чије порекло није познато, а вероватно је представљао спој неколико ранијих божанстава. Испод њега је било пет група сила: Силе природе (попут Земље, Жуте реке и Планина), Прединастички преци, Династички преци, бивши господари и Династичке преткиње. Овај систем указује на преклапање божанског и статуса предака, што је карактеристично за касније кинеско обожавање предака. Кости такође сведоче о шангском концепту света: центар је био најважнији, а од њега су се шириле четири кардиналне тачке.

Откриће и поновно препознавање

Прича о проналаску пророчанских костију је сложена. Мештани су их вековима проналазили и користили као "змајеве кости" у традиционалној кинеској медицини за лечење разних болести, не схватајући њихов историјски значај. Године 1899, трговац старинама продао је неколико костију са натписима Ванг Јиронгу, канцелару Царске академије у Пекингу. Он је био прва модерна особа која је препознала урезе као древно кинеско писмо. Вест о открићу се брзо проширила, што је довело до археолошких ископавања између 1928. и 1937. године, када је откривено око 20.000 комада. Данас је познато више од 200.000 костију, а неке од њих имају натписе који указују на то да су биле дипломатски поклони или данак.