Енигма уништења статуа краљице Хатшепсут
Након смрти египатске фараонке Хатшепсут око 1458. године пре нове ере, многе њене статуе су уништене. Археолози су дуго веровали да је то био чин освете од стране њеног наследника, Тутмоса III. Међутим, стање пронађених статуа у близини њеног мртвачког храма варира, а многе су преживеле са лицима готово нетакнутим. Ова неконзистентност навела је археолога Џун Ји Вонга да преиспита оригинална ископавања и понуди алтернативно објашњење, сугеришући да је већина оштећења заправо резултат „ритуалне деактивације“ статуа и њихове поновне употребе као грађевинског материјала.
Ко је била Хатшепсут и зашто је била важна?
Хатшепсут је владала Египтом као фараон пре око 3.500 година, а њена владавина се сматра изузетно успешном. Била је плодан градитељ споменика, а током њене владавине дошло је до великих иновација у уметности и архитектури, због чега је неки сматрају једном од највећих владара у древном Египту, без обзира на пол, а описана је и као „прва велика жена у историји“. Хатшепсут је била супруга и полусестра фараона Тутмоса II. Након преране смрти свог мужа, деловала је као регент свом посинком, младом Тутмосу III, али је око седам година касније преузела трон и прогласила се владаром Египта.
Разлози за претпостављену освету
Након њене смрти, Хатшепсутино име и представе, укључујући статуе, систематски су брисани са њених споменика, што се често назива „проскрипцијом“ Хатшепсут. Нема сумње да је ово уништење почело током владавине Тутмоса III, јер су неке од избрисаних представа Хатшепсут пронађене сакривене његовим новим конструкцијама. Рани археолози су претпоставили да су статуе насилно разбијене због Тутмосове III анимозности према Хатшепсут, а археолог Херберт Винлок је изјавио да је Тутмос III „одредио уништење сваког постојећег портрета (Хатшепсут)“. Међутим, проблем са таквом интерпретацијом је што су неке од Хатшепсутиних статуа преживеле у релативно добром стању, са лицима готово нетакнутим, што поставља питање о варијацијама у уништењу.
Нови налази и објашњења оштећења
На основу архивираних белешки са ископавања из 1920-их, Џун Ји Вонг је реконструисао локације на којима су статуе пронађене. Показало се да су статуе расуте на великим површинама или са значајним недостајућим деловима претрпеле значајна оштећења лица, док су оне пронађене у релативно комплетном стању обично имале нетакнута лица. Ово сугерише да су статуе које су биле подвргнуте великој поновној употреби (нпр. као грађевински материјал) много вероватније претрпеле оштећење лица. Стога је вероватно да Тутмос III није био одговоран за оштећење лица, већ је његово уништење било специфичније: ломљење статуа преко врата, струка и колена.
Ритуална деактивација и промена разумевања
Пракса ломљења краљевских статуа преко врата, струка и колена била је уобичајена у древном Египту и називала се „деактивацијом“ статуа. За древне Египћане, статуе су биле више од слика; сматране су живим и моћним објектима, па је њихова урођена моћ морала бити неутрализована пре него што су одбачене. Примери попут Карначке кашете, где су стотине краљевских статуа пронађене деактивиране, сугеришу да је уништење Хатшепсутиних статуа било мотивисано углавном ритуалистичким и прагматичним разлозима, а не осветом или анимозношћу. Ово откриће мења начин на који се разуме њен однос са Тутмосом III, сугеришући да њихов однос није био прожет анимозитетом као што се раније претпостављало.
