Позив УН Пакистану на заштиту верских мањина
Експерти Уједињених нација за људска права су у четвртак извршили притисак на пакистанску владу да предузме проактивније мере како би спречила „вансудска убиства, произвољна хапшења и нападе на гробља и богомоље“ верских мањина. Изразили су шок због извештаја о растућем насиљу против рањивих заједница на основу њихове вере или уверења, тврдећи да је масовно циљање малолетника и особа са инвалидитетом у Саргодхи, Даски и Пасруру довело до континуираних кршења људских права. Жене притворене по оптужбама за богохуљење суочавају се са значајним ризицима од родно засноване штете. У извештају се такође наводи да кривичне казне у овим случајевима нису одражавале тежину преступа, омогућавајући многим појединцима да избегну правду. Експерти су позвали владу да укине законе о богохуљењу како би сузбила овај тренд.
Растуће насиље и случајеви богохуљења
Прошле године, „осветничко насиље“ довело је до смрти 72-годишњег Назира Масиха, пакистанског хришћанина којег је напала руља због наводног скрнављења страница Курана. Према подацима УН-а, најмање 65 особа је вансудски убијено као резултат оптужби за богохуљење од 1990. године. У 2017. години, слично групно насиље довело је до убиства студента новинарства у његовом студентском дому. Ови инциденти подвлаче опасност са којом се суочавају верске мањине у Пакистану.
Посебна дискриминација ахмедија муслимана
Експерти су посебно нагласили како се ахмедија муслимани суочавају са посебном дискриминацијом у овој друштвеној клими. Ова група је претрпела поновљена кршења људских права, попут убистава, смрти у притвору и произвољног хапшења, заједно са разним затварањима и уништавањима џамија. Ахмедија муслимани нису тренутно обухваћени уставном заштитом према пакистанском закону. Чланови 298-Б и 298-Ц Кривичног законика забрањују им да се називају муслиманима или да обављају исламске обреде. Нови медијски прописи и запаљив језик политичара, попут државног министра за парламентарне послове Алија Мухамеда Кана, етикетирају ахмедије као „агенте хаоса“ и подстичу више мржње према групи.
Прогони ахмедија: историјски контекст и недавни догађаји
Основани 1889. године од стране Мирзе Гулама Ахмеда, ахмедије су рутински трпели прогоне како у земљама са већинским муслиманским становништвом, тако и у онима са немуслиманским, због својих неортодоксних погледа на исламско пророчанство. Током недавне прославе Курбан-бајрама, познатог као „празник жртвовања“ и једног од многих светих догађаја за муслимане широм света, локалне и регионалне власти широм Пакистана приморале су ахмедије да потпишу изјаве којима се обавезују да ће се уздржати од учешћа у бајрамским молитвама и ритуалима, а полицији је наложено да спроводи ову политику.
Број ахмедија и кршење међународних права
Званични попис из 2023. године процењује да ахмедија има око 162.684, иако извори из заједнице процењују да их има између 400.000 и 600.000. Експерти указују да је тачан број ахмедија тешко израчунати због страха од прогона. Право на слободу вероисповести, укључујући слободу исповедања своје вере, признато је чланом 18 Универзалне декларације о људским правима и чланом 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима.
