Прва „зелена“ папска миса папе Лава XIV и еколошки континуитет
Папа Лав XIV је у среду прославио прву „зелену“ папску мису, користећи нови сет молитава којима се тражи брига за Божију творевину, што је знак да намерава да нагласи управљање животном средином и климатску правду за најугроженије људе света. Миса, одржана у баштама новог еколошког едукативног центра Ватикана на папском летњем имању у Кастел Гандолфу, указала је на снажну линију еколошког континуитета са папом Фрањом, који је заштиту животне средине учинио обележјем свог понтификата. Приватна миса је служена за центар „Laudato Si“, назван по Фрањиној енциклици о животној средини из 2015. године, у којој је први папа са Глобалног југа критиковао начин на који су богате земље и мултинационалне корпорације искоришћавале Земљу и њене најугроженије људе ради профита.
Нова мисна формула и фокус на климатску правду
Лав је одобрио нову мисну формулу „за бригу о стварању“, наложивши да се она дода на списак 49 миса које су развијане вековима за одређену потребу или прилику. Званичници су рекли да је осмишљена као одговор на захтеве проистекле из Фрањине енциклике, која је инспирисала читав црквени покрет и фондацију за едукацију, заступање и сензибилизацију света на библијски мандат бриге о природи. Лав, први амерички папа у историји, наговестио је да намерава да настави Фрањино еколошко наслеђе. Као дугогодишњи мисионар у Перуу, Лав је из прве руке искусио последице климатских промена на угрожене заједнице и већ се изјаснио о потреби за климатском правдом за староседеоце, посебно.
Недвосмислена осуда деградације природе
У поруци за црквени годишњи дан молитве за стварање, Лав је оштро критиковао „неправду, кршења међународног права и права народа, велике неједнакости и похлепу које их подстичу, а које стварају крчење шума, загађење и губитак биодиверзитета“. Није оклевао да каже шта или ко је крив, идентификујући „климатске промене изазване људском активношћу“. У поруци објављеној прошле недеље, написао је: „Чини се да још увек нисмо способни да препознамо да уништавање природе не утиче на све на исти начин. Када се правда и мир газе, они који су највише повређени су сиромашни, маргинализовани и искључени.“
Планови за соларну фарму и угљеничну неутралност Ватикана
Папа Лав је прославио мису током првих дана свог одмора у Кастел Гандолфу, градићу на брду са погледом на језеро Албан у хладним брдима јужно од Рима. Тамо је стигао у недељу и провешће почетне две недеље пре него што се врати у Ватикан, а затим се врати у августу. Као још један знак своје посвећености животној средини, Лав је наговестио да планира да спроведе једно од најважнијих Фрањиних еколошких наслеђа: развој поља површине 430 хектара у северном Риму у соларну фарму која би генерисала довољно електричне енергије да задовољи потребе Ватикана и тиме учинила Ватикан првом угљенично неутралном државом на свету.
Инвестиција и значај пројекта за Ватикан
Развој би захтевао инвестицију од нешто мање од 100 милиона евра, кажу званичници, и потребна му је сагласност италијанског парламента јер територија ужива екстериторијални статус који треба да се прошири. Прошле године, Фрања је задужио комисију ватиканских званичника да развије локацију Санта Марија ди Галерија, која је дуго била извор контроверзи због електромагнетних таласа које емитују Ватикански радио торњеви тамо. Лав је посетио локацију у јуну и назвао је „прекрасном приликом“. За државну телевизију РАИ рекао је да би стварање такве фарме „поставило веома важан пример: сви смо свесни ефеката климатских промена и заиста треба да бринемо о читавом стварању, као што нас је папа Фрања тако јасно научио.“