Евангелистичке цркве цветају међу аутохтоним заједницама у Еквадору

Домородачке евангелистичке цркве у Еквадору

У Киту, главном граду Еквадора, једна посебна црква привлачи пажњу. То је „Ел Техар“ Кичуа Алијанс Црква, једна од преко 100 домородачких евангелистичких цркава у главном граду и околини. За разлику од традиционалних католичких служби, ова црква служи као средиште где се вера и домородачка култура испреплићу. Богослужења се одржавају на кичуа дијалекту, матерњем језику народа Кичуа, чиме се чува њихова традиција. Ове институције су постале све популарније широм Латинске Америке, посебно у Еквадору, где помажу људима да живе своју веру док истовремено негују своју културу.

Разлози за прелазак у евангелизам

Евангелистички мисионари из Сједињених Америчких Држава су први пут донели цркву у регион пре око једног века. Међутим, цркве су заиста почеле да се шире међу заједницама Кичуа пре око 50 година. Професорка Сузана Андраде са Католичког универзитета у Киту, истакнути истраживач домородачких евангелистичких цркава, објашњава да је главни разлог за прелазак многих Кичуа заједница из Католичке цркве тај што им је дозвољено да прилагоде службе својој култури. За разлику од католичких миса, које никада нису одржаване на кичуа језику, домородачке евангелистичке цркве воде и њима управљају пастори Кичуа народа, а богослужења се у потпуности одвијају на њиховом језику.

Очување културе и заједнице

Једна од значајних разлика између католичких и евангелистичких цркава јесте став према традиционалним фестивалима. Католичка црква дуго толерише фестивале као што је Инти Рајми, фестивал сунца, који је највеће славље некадашњег царства Инка. Међутим, евангелистичке цркве забрањују учешће у овим фестивалима, сматрајући да се обожавање треба упутити искључиво Исусу Христу. Упркос томе, ове цркве промовишу културну баштину на друге начине, као што је певање хришћанских песама на кичуа језику, у стилу традиционалне еквадорске народне музике, као што је то био случај током службе у „Ел Техар“ цркви.

Улога цркве у животу домородаца

За многе домороце који су се преселили из планинских региона у град, црква представља важну мрежу подршке и начин да очувају свој језик и културу. Мануел Лема, који је пре 35 година дошао у Кито због посла, пронашао је управо то у цркви „Ел Техар“. Поред верских служби, цркве организују и друге активности, попут фудбалског турнира, који окупља вернике из различитих домородачких евангелистичких цркава. Како је рекао један од учесника, теолог Карлос Пиламунга, спорт их уједињује, а њихов мото „Ñukanchik pura“ преведен је као „међу нама“.

Снажан покрет унутар домородачких заједница

Иако само око 15% укупног становништва Еквадора данас припада евангелистичкој заједници, овај покрет је посебно јак међу домородачким народима. У провинцији Чимборазо, која има највећу домородачку популацију у земљи, чак 80% домородаца припада домородачким евангелистичким црквама. Како истиче Андраде, овај покрет доприноси осећају домородачког поноса, где људи више нису подређени местизима или белим свештеницима, већ постају главни актери сопственог живота.

Црквена служба у цркви Кичуанске алијансе „Ел Техар“. Само око 15% укупног становништва Еквадора данас је евангелистичко, док су остали углавном католици.