"Техеранђелес" у Лос Анђелесу: верска хармонија под притиском
"Техеранђелес" у Западном Лос Анђелесу, највећа иранска заједница ван Ирана, деценијама је био симбол мирног суживота иранских муслимана, Јевреја, хришћана, зороастријанаца и бахаја. Међутим, недавни, 12-дневни сукоб између Израела и Ирана, прекинут крхким примирјем, изнео је на површину верске тензије и политичке дебате које су ретко виђене у овом иначе хармоничном окружењу. Ситуацију додатно компликује учешће САД, савезника Израела, у бомбардовању Ирана током рата.
Различита реаговања и заједнички циљеви
Данијел Брал, становник Западног Лос Анђелеса иранско-јеврејског порекла, примећује "забринуту радост" међу неким иранским Јеврејима у дијаспори због могућности пада иранског режима. Ипак, он сам изражава нервозу и забринутост за безбедност цивила. Иако разуме жељу за променом режима, Брал не види рат као поделу у дијаспори, јер је антагонизам према тренутном иранском режиму заједнички свим верским групама, уједињујући муслимане и Јевреје. Камран Афари, професор комуникација и коаутор књиге о иранској дијаспори, истиче дугогодишњи дух толеранције и поштовања у заједници, где су међуверски бракови постали уобичајени.
Идентитет и изазови за дуготрајне везе
Највећи талас Иранаца емигрирао је у Лос Анђелес након Исламске револуције 1979. године, а Западни Лос Анђелес посебно има највећу концентрацију иранских Јевреја ван Ирана. Професорка медија и религије, Дајана Винстон, упозорава да би недавни сукоб Израела и Ирана могао да тестира односе између иранских Јевреја и муслимана у дијаспори, посебно због снажног антиционизма код неких муслимана. Винстон такође примећује да у богатим четвртима Лос Анђелеса, припаднике дијаспоре спаја не само религија или култура, већ и висок друштвени статус, као и мања религиозност, што смањује антагонизам међу њима.
Време страха и несигурности
Таназ Голшан, чија је породица напустила Иран 1986. године, истиче да је јудаизам за Иранце више "културолошки и породичан", често повезан са традиционалним јелима. Иако признаје постојање екстремних појединаца у обе заједнице, наглашава да генерално влада "много љубави и поштовања". Ипак, тренутни период је тежак за иранске Јевреје у дијаспори, јер "оно што се дешава глобално може утицати на локалну безбедност". Организација госпође Голшан је чак организовала виртуелни догађај "Л.А. уједињени: иранске и израелске заједнице у солидарности".
Жеља за променом режима и јединством
Арезо Рашидијан, чија је породица муслиманска, подржава промену режима у Ирану и повратак Резе Пахлавија, сина шаха у егзилу. Она изражава мешовита осећања поводом примирја, јер се чинило да је режим био на ивици колапса. Лиор Стернфелд, професор историје и јеврејских студија, напомиње да ирански Јевреји у дијаспори често имају нескладне идентитете везане за Иран, Израел и САД, те да Исламску Републику више не виде као Иран, већ као ентитет који треба уништити. Упркос тензијама, посебно млађе генерације, попут Данијела Брала и Рејчел Сумек, теже ка миру и разумевању, наглашавајући заједничке културне корене и потребу за јединством међу "рођацима", славећи древне персијске празнике попут Јалде, који симболизују победу светлости над тамом.