Графити као сведочанство древне интеракције: Грци у Египту
Иако се данас графити често доживљавају као модеран проблем, жеља да се остави траг за потомство није никаква новост. Древни грчки графити уклесани у храм Абу Симбел у Египту, који су видљиви и миленијумима касније, јасно показују да је овај нагон постојао одувек. Ове древне поруке откривају да су стари Грци и Египћани били дубоко испреплетени, почевши од хиљаду година пре нове ере, када су грчки плаћеници били ангажовани да се боре за фараоне, што је кулминирало успостављањем македонске Птолемејске династије на египатском престолу. Многи Грци тог времена, укључујући и војнике-најамнике, били су писмени, остављајући своја имена и историјске описе својих кампања на храмовима и другим грађевинама.
Војни походи и грчки трагови на Рамзесу II
На импозантној статуи Рамзеса II у Абу Симбелу, јасно се виде грчке речи и имена, уклесана миленијумима раније. Ови графити се односе на војну кампању египатског краља Псамтика II из 593. године пре нове ере у Нубији. Његове снаге су се састојале од египатских и грчких војника, предвођених командирима из обе земље. Египатске војнике је водио официр по имену Ахмос, кога су Грци звали "Амасис", док су грчке војнике предводили официр по имену "Ботасимто", које је вероватно грчка дисторзија египатског имена "Ба-де-Сема-Тави". Ово је само један од доказа о значајној интеракцији две велике цивилизације, која датира још из бронзаног доба.
Нова ера ближих веза: Саитска династија и културна размена
Чини се да је почетком 7. века пре нове ере наступила нова ера, у којој су се развиле много ближе везе између Египта и грчких полиса, јер је Египат почео поново да отвара своје краљевство за контакт са ширим светом. Египатски фараони из Саитске династије, коју је успоставио Псамтик I (664–610. п.н.е.), покренули су ову промену у египатској политичкој култури. Грчки градови-државе и острва, укључујући Егину, Атину, Спарту, Милет, Самос, Фокеју и градове на Родосу, играли су значајну улогу у овој културној размени, што је довело до дубоких промена у египатском друштву и касније до успостављања Птолемејске династије.
Египатски утицај у Грчкој и грчко присуство у Египту
Трагови древне интеракције су бројни. Египатски производи и предмети, попут амајлија, пронађени су у Грчкој још из 9. века пре нове ере. Важније су биле "дипломатске" донације египатских фараона, попут Нехоа II (610–595. п.н.е.) и Амасиса (570–526. п.н.е.), главним грчким верским светилиштима већ у 6. веку пре нове ере. У самом Египту, присуство грчке културе се огледа у бројним винским амфорама пронађеним широм делте Нила и Горњег Египта. Грчки историчар Диодор Сикул је забележио да су и грчки и феничански трговци радили у Египту још од времена Псамтика I.
Грчки плаћеници и њихов траг у историји
Ратови су довели велики број појединаца из источне Грчке у Египат, а ови плаћеници су чинили значајан део египатске војске 26. династије, посебно након успостављања савеза између Псамтика I и лидијског краља Гига 662–661. године пре нове ере. Неки од ових грчких ратника заузимали су високе чинове у страним батаљонима египатске војске, попут човека по имену Педон, који је забележио награде добијене од фараона Псамтика на египатској статуи. Можда најупечатљивији забележени пример Грка у Египту је Псамтик, син Теоклеса, који је вероватно био плаћеник друге генерације, јер је његово име инспирисано именом фараона Псамтика I. Његово име је заувек сачувано у древним графитима уклесаним на нози Рамзеса II у Абу Симбелу, које су 593. године пре нове ере оставили Грци из војске Псамтика II. Херодот помиње присуство грчких трговаца у Египту, а познато је да су странци у то време већ заузимали положаје у административном и верском животу краљевства. Јасно је да су, много пре него што су Птолемеји дошли на власт, Грци оставили свој траг у овом изузетном месту, као и широм света од тада.
